Стиже преко 200.000 доза Синофарм вакцине, очекујемо нове количине АстраЗенеке, Спутњика, долазак Фајзера…
1 min read
фото: Влада ЦГ
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић рекла је данас да око 20. априла стиже преко 200.000 доза Синофарм вакцине из Кине, када би требало да крене и масовна имунизација.
„Очекујемо нове количине вакцине АстраЗенека и долазак Фајзер вакцине, као и 40.000 од договорених 50.000 доза вакцине Спутњик В…„, рекла је министарка на почетку вакцинације за запослене у медијима.
Министарка је поново апеловала на грађане да се вакцинишу против короавируса и поручила да је свака вакцина ефикасна и безбједна.
Поручила је да се ускоро очекује долазак нових количина доза и да ће кренути масовна вакцинација.
Она је казала да сви треба да будемо свјесни да се ради о глобалном проблему из којег се може изаћи само заједно.
Директор Дома здравља Подгорица Данило Јокић казао је да ће се на новом пункту вакционисати запослени у медијима и просвјети, а припадници Војске у Војно-медицинском центру.
Шефица Свјетске здравствене организације (СЗО) у Црној Гори Мина Брајовић саопштила је да сви расположиви докази указују да је Астра Зенека безбједна и да се током администрирања милионских доза уочавају тромбозе згрушавања крви али је то у оквирима очекиваног.
„Медији су свих ових мјесеци давали ванредан допринос одговору на ковид-19 и захваљујем се на њиховом великом труду да на објективан и благовремен начин пласирају наше поруке које су непромијењене…„, рекла је она.
Брајовић је истакла да вакцинацијом не смијемо да спуштамо гард и да наставимо да поштујемо мјере.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Цовид-19: Западни приступ није успео
аутор Тхиерри Меиссан
Епидемија Цовид-19 погађа читав свет, али се стопа смртности креће од 0,0003% у Кини до 0,16% у САД-у, што је више од 400 пута више. Ова разлика се може објаснити генетским карактеристикама, али пре свега различитим медицинским приступима. Сведочи да Запад више није средиште разума и науке.
1. Шта је вирус?
По дефиницији, наука је универзална: она посматра, експериментише и претпоставља да објашњава појаве. Међутим, понекад се различито изражава у различитим језицима и културама, што може довести до неспоразума ако човек не зна његове специфичности.
Вируси су жива бића према европској дефиницији живота, али једноставни механизми према англосаксонској дефиницији живота. Ова културолошка разлика доводи до понашања сваког од нас. За англосаксонце вируси морају бити уништени, док је за Европљане – до прошле године – било потребно прилагођавање.
Не кажем да су неки супериорнији или инфериорнији од других, или да нису у стању да делују другачије него што то захтева њихова култура. Само кажем да свако свет види на свој начин. Морамо тежити ка томе да разумемо друге, а то можемо учинити само ако смо им отворени.
Запад је више или мање хомогена политичка целина, али чине га најмање две веома различите културе. Чак и ако медији и даље смањују ове разлике, морамо их бити свесни изнова и изнова.
Ако мислите да су вируси жива бића, морате их упоредити са паразитима. Покушавају да живе на рачун свог домаћина и, пре свега, да га не убију јер би од тога сами умрли. Покушавају да се прилагоде домаћину променом док не нађу начин да живе у домаћину, а да га не убију. Варијанте САРС-Цов-2 стога нису „коњаници апокалипсе“, већ врло добре вести које одговарају развоју живих бића.
Принцип задржавања здраве популације усвојио је 2004. године амерички министар одбране Доналд Рамсфелд. Није се радило о борби против болести, већ о провоцирању масовне незапослености у циљу милитаризације западних друштава [1]. У Европи га је развио др. Рицхард Хатцхетт, тада саветник за здравство у Пентагону, а сада председник ЦЕПИ-а. Управо је он употребио израз „Ми смо у рату!“ У вези са Цовид-19. изумио, који је преузео председник Мацрон.
Исто тако, ако неко мисли да су вируси жива бића, не може се одати признању епидемијским моделима које је развио професор Неил Фергусон са Империал Цоллеге у Лондону и његови следбеници као што је Симон Цауцхемез из Научног савета Јелисејске палате. По дефиницији раст живог бића није експоненцијалан. Свака врста се регулише у зависности од свог окружења. Зацртати кривуљу епидемије од почетка, а затим екстраполирати, то је интелектуални апсурд. Професор Фергусон провео је свој живот предвиђајући катастрофе које се никада нису догодиле
2- Шта радити са епидемијом
Историјат се успешно борио против свих епидемија мешавином мера које изолују болесне и побољшавају хигијену.
Када је вирусна епидемија у питању, хигијена није борба против вируса, већ бактеријских болести које се развијају код вирусних пацијената. На пример, шпански грип који је беснео 1918-20. Вирусна је болест. То је заправо био бенигни вирус, али у контексту Првог светског рата врло лоши хигијенски услови довели су до развоја опортунистичких бактеријских болести које су масовно убијале.
Са медицинске тачке гледишта, изолација се односи само на болесне и само на њих. Никада у историји није затворено здраво становништво за борбу против болести. Нећете моћи да пронађете ниједан медицински рад на свету старији од годину дана који би разматрао такву меру.
Тренутна ограничења нису ни медицинска ни политичка, већ административна. Они немају за циљ смањење броја пацијената, већ ширење њихове контаминације током времена како не би преоптеретили одређене болничке услуге. Поента је да се надокнади лоше управљање здравственим установама. Већина епидемија вируса траје три године. У случају Цовид-19, природно трајање епидемије биће продужено за административно трајање затворених просторија.
Закључавање у Кини такође није имало медицинских разлога. Била је то интервенција централне силе против грешака локалних власти у контексту кинеске теорије „Небеског мандата“ [3].
Употреба хируршких маски од здраве популације за борбу против респираторних вируса никада није била ефикасна. До Цовид-19, ниједан од познатих респираторних вируса није се преносио капљицама пљувачке, већ аеросолима. Само гас маске су ефикасне. Наравно да је могуће да је Цовид-19 прва клица нове врсте, али ова рационална хипотеза је врло неразумна [4]. Сматрало се да има Цовид-2 (болест „Сарс“), али је већ напуштена.
Мора се јасно рећи да је Цовид-2 погодио не само Азију 2003-04, већ и Запад. Била је то епидемија, баш као и Цовид-19 2020-21. Данас се лечи инхибиторима интерферона алфа и протеазе. Не постоји вакцина.
3- Да ли је могуће излечити болест коју не познајете?
Чак и не знајући вирус, човек може и мора излечити симптоме које он изазива. То није само средство за олакшање болесних, већ и услов за упознавање ове болести.
Западни политичари одлучили су да не лече Цовид-19 и свој целокупни буџет стављају на вакцине. Ова одлука је у супротности са Хипократовом заклетвом на коју се обавезао сваки западни лекар. Наравно, многи западни лекари настављају свој посао, али га раде што неупадљивије, јер им у супротном прете претресне и административне санкције.
Међутим, неколико лекова се успешно користи у незападним земљама.
– Од почетка 2020. године – пре него што је епидемија погодила Запад – Куба је показала да се неки пацијенти могу лечити и излечити малим дозама рекомбинованог интерферона алфа 2Б (ИФНрец). Кина је изградила фабрику за производњу овог кубанског лека у великом обиму у фебруару 2021. године и од тада га користи за одређене типове пацијената [5].
– Кина је такође користила лек против маларије, хлорокин фосфат. Из овог искуства, професор Дидиер Раоулт користио је хидроксихлорокин, од којих је један од најбољих стручњака на свету. Овај лек се успешно користи у многим земљама, чак и ако се не свиђа гротескним лажним вестима из часописа Ланцет и главним медијима да је овај свакодневни лек, који се даје милијардама пацијената, смртоносни отров.
– Државе које су одабрале супротан пут Запада, тј. Х. они који су више волели медицински третман од вакцина, заједнички су развили коктел јефтиних лекова (укључујући хидроксихлорокин и ивермектин) који масовно воде рачуна о Цовиду (види оквир). Резултати су толико спектакуларни да Запад доводи у питање податке које су објавиле ове земље, посебно Кина.
1) Самоконтрола се врши код куће помоћу пулсног оксиметра који је фиксиран на средњем прсту и мери засићење крви кисеоником неколико пута дневно. Ако засићење падне испод 92%, истовремено са повећаном фреквенцијом дисања преко 30 / мин, ово је знак озбиљне инфекције Цовид-19 која захтева пријем у болницу. Али то је управо оно што треба избегавати са раном фармакотерапијом. Због тога ће пацијент одмах посетити следеће лекове код куће након посете лекара / Спитек-а.
2)
а) Хепарин мале молекуларне тежине (ЛМВХ) убризгава се супкутано два пута дневно како би се избегли крвни угрушци.
б) Ивермектин 0,2 мг / кг телесне тежине првог и трећег дана ради смањења оптерећења вирусом.
ц) Хидроксихлорокин (ХЦК) почиње са 400 мг; затим 3к200мг, спречава продор вируса у ћелије. Трајање терапије 7 до 10 дана.
д) Зитхромак 500 мг првог дана, затим 250 мг / дан, повећава ХЦК ефекат.
е) Цинк 50 мг / дан: јача ХЦК / Зитхромак ефекат
ф) Витамин Д3 4000 ИУ / дан
г) Витамин Ц 2к500мг / дан
х) Целебрек 200 мг, максимално 400 мг / дан
и) Фамотидин 20 мг-40 мг дневно (штити стомак)
3) Напомене:
а) Веома је важно започети терапију лековима брзо, све док је вирус учинио / уништио мало.
б) Почетак терапије мора надгледати лекар
ц) Стероиди (дексаметазон, итд.) се не саветују у почетној фази репликације, јер промовишу репликацију. Стероиди се препоручују када је потребна оксигенотерапија, што обично доводи до хоспитализације.
д) Ако, захваљујући лечењу, симптоматски пацијенти немају симптома током прве недеље (током периода репликације вируса), може се претпоставити да се страшна олуја цитокина неће догодити и да хоспитализација није потребна.
– Напокон, Венецуела је започела масовну дистрибуцију карвативира, лека од мајчине душице који такође доноси спектакуларне резултате. Гоогле и Фацебоок (и неко време Твиттер) једнако желе да цензуришу све информације на ту тему, као што је Ланцет покушао да дискредитује хидроксихлорокин.
4- Како ће се завршити ова епидемија?
У земљама које користе горе наведене медицинске одговоре, Цовид-19 је и даље присутан, али епидемија је већ завршена. Вакцине се нуде само високо изложеним људима.
На Западу, где људи одбијају лечење болесних, чини се да је једино решење вакцинација целокупне популације. Снажни фармацеутски лобији форсирају масовну употребу скупих вакцина и не јефтиних лекова за хиљаду пута мање болесних. Тада постоји исцрпљујуће ривалство између држава да узурпирају расположиве дозе на штету својих савезника.
Запад је тражио разум 400 година. Постао је гласник науке. Данас више није разуман. Има сјајне научнике, попут професора Дидиера Раоулта, технички напредак, јер вакцине сведоче о мРНК, али више нема строгост да размишља научно. Регије Запада се, међутим, могу разликовати: англосаксонске земље (Велика Британија и САД) могле су да производе мессенгер РНА вакцине, а не Европска унија која је изгубила своју домишљатост.
Центар света је сада негде другде.
Тхиерри Меиссан
Dajte toga sputnjika
Bravo apostoli , svi da se vakcinišemo ????