Што је било са потпуковником Ђуром Лубардом, оцем великог сликара Петра Лубарде?
Прије неколико дана један од мојих фејсбук пријатеља послао ми је поруку да му одговорим, да ли знам што је било са оцем великог сликара Петра Лубарде и гдје му је гробница?
Оно што ја знам је сљедеће. Почетком деведесетих када су одржани први вишестраначки избори након 50. година и када смо помислили да се вријеме демократије враћа, одређен број људи је покренуо питање да се на цивилизован начин сахране и обиљеже гробнице настрадалих у ратовима и братском сатирању током 20 вијека, мислећи да би се наслијеђени антигонизми могли превазићи. Сматрали смо да из опште људских разлога треба извршити ексхумацију и сахрану земних остатак, обиљежити гробнице и гробља заштитити, без обзира о којој се нацији, вјери и идеологији ради.
Међутим такве идеје нова власт је дочекала „на нож“, одбијајући помисао да се пружи рука помирења и цивилизовано изврши свети чин сахране и обиљежавање безимених гробница. Уствари, све је било једноставно. Ако то нијесу урадили комунисти, зашто би то урадили њихови неокомунистички насљедници?
Поред пута Цетиње – Ловћен у мјесту Папрати испред села Бјелоши налазе се три необижељене хумке. У њима су били земни остаци 12 грађана Црне Горе и једног из Италије. Они су стријељани од стране комуниста 5. јуна 1945. г. и њихова имена и презимена су:
Др. Новица Радовић, професор, из Даниловграда, Стеван Перовић, новинар са Цетиња, Војислав Гојнић, државни тужилац из Подгорице, Богдан Ивановић, инжињер из Подгорице, Ђуро Лубарда, потпуковник са Цетиња, Миленко Гилић, великосудија из Подгорице, Петар Шоћ, српски начелник са Цетиња, Живко Анђелић, адвокат и начелник среза Бијело Поље, Лука Мијушковић, пресједник општине Никшић, Петар Ђуришић, предсједник општине Бар, Арсо Мартиновић, апотекар из Пећи, Марко Полексић, капетан из Шавника и Ђовани Феро, италијански мајор из Болоње.
Познато ми је да су земне остатке Стевана Перовића и Луке Мијушковића прије неколико година породице пренијеле и сахраниле у породичне гробнице на Бјелошима (Перовић) и у Никшићу (Мијушковић).
Није ми познато да ли су земни остаци потпуковника Ђура Лубарде пренешени из необиљежене хумке на Папратима и сахрањени на Љуботињу.
Познато ми је, јер сам био присутан, да је митрополит Амфилохије са свештенство неколико пута одржао помен над гробицама стријељаних.
Није ми познато да је било ко из власти за протекле 72. године, покренуо питање да се цивилизовано изврши свети чин сахране и обиљеже безимених гробница.
Фотографије преузете из монографије “ Кућа легата/ЛЕГАТ Пера Лубарде“, Београд, 2014.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I opet nista ne saznadosmo i covjeku
Interesantan smo mi narod.Ima ljudi koji citav svoj zivot posvetise umjetnosti a svu zaostavstinu ostavili drzavi,a danas se pojedini referenti kulture hvale LEGATOM LUBARDA,a da nista nijesu uradili za zivota ,i na taj naci osmisljavaju svoj zivot i prestvaljaju se kao kulturni radnici .
Jeste da je ovdje rijec o ocu Petra Lubarde Djuru i njegovim posmrtnim ostacima.
Medjutim ako je zaostavstina Petra Lubarde u LEGATU u Beogradu bla bi osnovna duznost drzave Srbije i naravno grada Beograda da preminulu suprugu Petra Lubarde sahrane zajedno sa svojim muzem,toliko postovanaj je zasluzila ta zena,pa iako nije bila poznati slikar.
Sta nam danasnje vlasti pokazujeu,narocito maldjim generacijama,kako se odnose prema svojim najboljim sinovima i kcerima,daju sliku „savremenog“ covjeka i politicara kod nas!
Digla se, vidim, velika prašina oko slike Petra Lubarde iz Doma sindikata u Beogradu, kako kažu, vredne milion evra.
Hranislav Radenković, via fejsbuk, 24.10.2017
***
Nedavno sam obišao grob moje tetke na groblju Lešće a uvek kada tamo odem prođem pored groba supruge Petra Lubarde – Vere Lubarde Protić i prizor mi uvek jako zasmeta pa sam zadnji put napravio i nekoliko fotografija.
Vera je umrla 2008. godine kao beskućnik i evo teksta o njenoj smrti i obećanja Gorice Mojović, u to vreme podpredsednice Skupštine grada Beograda, da će biti dostojanstveno sahranjena: Vera Lubarda umrla kao beskućnik
Vera je kuću i sve slike Petra Lubarde koje su bile u njenom posedu ostavila gradu a kako je ispoštovana vidi se na priloženim fotografijama. Obavezno pogledati ovaj prilog RTS-a.
?lang=lat
Ako za ovoliku imovinu koju su Petar i Vera Lubarda ostavila narodu Vera Lubarda nije zaslužila najskromnije nadgrobno obeležje onda zbogom svete.
https://www.youtube.com/watch?v=p0uxy-Jik9c
Hranislav Radenković, via fejsbuk