Сто дана Владе Црне Горе – од очекивања до разочарења

Пише: Проф. др Владимир Павићевић, директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије

Владавина права је један од основних интегративних принципа савремених демократија. Постојање елементарних начела правде и правичности се у просвећеним државама и друштвима мјери поштовањем елемената који чине владавину права. У црногорском Уставу овом принципу дат је значај који и треба да има у савременој, демократској држави. Већ у члану 1. црногорског Устава пише да је Црна Гора држава заснована на владавини права.

Три деценије ДПС-овог управљања Црном Гором обиљежене су великим бројем случајева тешких кршења владавине права. Један од најтежих представљало је једнострано усвајање неуставног, дискриминаторског и неправедног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у децембру 2019. године. Услиједили су масовни и ненасилни протести на којима су учествовали грађани Црне Горе свх вјера и нација, којима се стало, како у одбрану права једне вјерске заједнице, тако и у одбрану Устава Црне Горе.

Развлашћивање ДПС-а на изборима у августу 2020. године створило је рационално очекивање црногорских грађана да ће нова власт направити радикални раскид са начином управљања бившег режима и да ће се другачији приступ нове власти огледати прије свега у стриктном поштовању принципа владавине права. Ово очекивање имали су прије свега они грађани Црне Горе који су заговарали промјену власти ДПС-а, који су се борили за промјене набоље и који су гласали за представнике оних политичких формација које су на парламентарним изборима успјеле да развласте ДПС.

На трагу оваквих очекивања представници нове парламентарне већине упутили су крајем септембра 2020. године потписани захтјев црногорском предсједнику Милу Ђукановићу да Здравку Кривокапићу да мандат за састав нове Владе. Мило Ђукановић је почетком октобра и предложио Кривокапића за мандатара. Најављујући структуру будуће црногорске Владе, Здравко Кривокапић је у новембру 2020. године саопштио да ће у фундаменту нове Владе да се налазе четири дијела међу којима је први владавина права.

Од обећања до кршења принципа

Тако је у периоду док је још био мандатар господин Кривокапић грађанима Црне Горе поручио да ће и он и његова Влада бити посвећени владавини права као првом и основном принципу свог политичког дјеловања. Ова порука грађанима Црне Горе поновљена је и у експозеу који је господин Кривокапић изложио на сједници Скупштине Црне Горе на којој се расправљало о избору Владе. Тада је рекао да је потребно да се у први план постави истинска владавина права како би се нова власт, супротно претходној, окренула просперитету и бољитку Црне Горе.

Наводећи велики принцип и вриједност владавине права као темељни дио фундамента Владе чији је предсједник и један од кључних циљева у свом дјеловању на власти, господин Кривокапић је грађанима Црне Горе управо владавину права поставио и као базични критеријум за процјењивање успјешности свог дјеловања као премијера и Владе чини је он предсједник.

У првих сто дана свог дјеловања као предсједника црногорске Владе, Здравко Кривокапић је драстично кршио принцип владавине права умјесто да том великом принципу, како је најављивао, буде потпуно посвећен. То је и најважнија рефлексија поводом првих 100 дана рада нове Владе Црне Горе. Имајући у виду да је стриктно поштовање владавине права неизоставни дио функционисања савремених демократских држава и друштава, предсједник Владе Здравко Кривокапић је не поштујући овај принцип допринио даљем демократском назадовању Црне Горе, а себе је легитимисао као политичара који у свом дјеловању не држи до базичних демократских начела и вриједности.

У овом тексту издвојио сам три примјера који показују да је у првих сто дана функционисања његове Владе Здравко Кривокапић дјеловао као противник великог начела владавине права.

Порука подршке куповини гласова

Први примјер тиче се обраћања јавности господина Кривокапића 28. јануара 2021. године када је поводом локалних избора у Никшићу грађанима поручио следеће: “Ако вам неко, грађани Никшића, нуди паре, узмите их а гласајте за најбоље.”

Тако је Здравко Кривокапић поручио грађанима Никшића да је у реду да учествују у кривичном дјелу примања мита које се у медијима најчешће назива куповином гласова, односно да се својом вољом изложе противправном утицају на бираче, што је акт навођења на кривично дјело које тужилаштво има обавезу да гони по службеној дужности.

Незабиљежен је случај у пракси савремених, демократских држава да предсједник владе једне демократске државе грађанима шаље овако директну поруку против владавине права. То је порука предсједника Владе грађанима да је у реду да грађани крше законе. Будући да се порука односи на изборе, додатна последица овакве поруке је даљи пад повјерења грађана у изборни процес и слабљење интегритета изборног процеса у Црној Гори у цјелости.

Лош узор (не)поштовања епидемиолошких мера

Други примјер односи се на непоштовање мјера Владе Црне Горе против ширења вируса корона и аргументовање господина Кривокапића зашто је било у реду да крши мјере. Први такав случај у периоду након избора Владе имали смо када је господин Кривокапић присуствовао Свето-симеоновском сабору у Храму Христовог васкрсења у Подгорици 28. фебруара 2021. године.

С обзиром на велики број заражених вирусом корона и умрлих од последица вируса корона, Влада Црне Горе је усвојила мјере које, када се тиче дјеловања вјерских заједница, између осталога подразумијевају ношење маски у вјерским објектима, прописану дистанцу између појединаца који учествују у вјерском обреду и забрану било каквог додиривања или физичког контакта са предметима од заједничке употребе.

Приликом учествовања на Свето-симеонском сабору предсједник Владе Здравко Кривокапић се није придржавао ових мјера иза којих је стала Влада чији је он предсједник. Током обреда у подгоричком храму, Кривокапић се није држао прописане дистанце у односу на друге присутне појединце. Он није носио маску, а не само да није поштовао забрану физичког контакта са предметима од заједничке употребе, већ је предмете од заједничке употребе целивао.

Овај случај дјеловања Здравка Кривокапића представљао је очигледно кршење прописаних мјера, на основу којег грађани Црне Горе могу да закључе да предсједник Владе сматра да закон и прописи не треба да важе на једнаки начин за све грађане и да владавина права није принцип којем је он посвећен у свом политичком дјеловању. Последица таквог његовог дјеловања је општа правна несигурност и распрострањени осјећај међу грађанима Црне Горе да слично пракси бившег режима Здравко Кривокапић у свом политичком дјеловању заговара концепцију селективне примјене закона и селективне правде.

Наредни случај везујемо за даље кршење мјера Здравка Кривокапића у борби против вируса корона приликом његове посјете Требињу почетком марта 2021. године. Предсједник Владе господин Кривокапић и министри који су чинили делегацију приликом присуства сахрани епископа Атансија у Требињу 6. марта, кршили су мјере и то само неколико дана након што се господин Кривокапић јавно извинио грађанима Црне Горе за претходни случај његовог кршења мјера у борби против вируса корона.

У тренутку када се ситуација са вирусом корона у Црној Гори додатно погоршала и када је најављена мјера могућег потпуног закључивања Црне Горе због великог броја грађана заражених или умрлих од последица вируса корона, предсједник Владе је одлучио да поново крши мјере.

Министар у Кривокапићевој Влади Милојко Спајић објаснио је такво понашање Здравка Кривокапића и чланова делегације њиховом религиозношћу, занемарујући тако факт да вјерски сентименти и вјерске детерминанте нијесу и не могу у савременим демократским државама и друштвима бити изнад владавине права. Покушавајући да заштити и оправда кршење мјера господина Кривокапића, министар Спајић је заправо потврдио да Кривокапић и његова Влада сматрају оправданим своје дјеловање које грађане Црне Горе чине неједнаким пред законом и да Кривокапићева Влада ради против владавине права у Црној Гори.

Следећи случај прецизно говори о томе да господин Кривокапић не само што не поштује принцип владавине права, већ не зна шта овај принцип значи и какву вриједност има у савременим, демократским државама.

Обраћајући се новинарима на онлајн конференцији поводом сто дана рада Владе, која је одржана 11. марта, Здравко Кривокапић је саопштио аргументе за сопствени случај кршења мјера за заштиту становништва од Ковид-19 приликом одласка у Требиње на сахрану епископа Атанасија. Кривокапић је објаснио да је као вјерник имао потребу да целива крст на ковчегу преминулог и да приликом целивања крста скине маску са лица. Кривокапић је потом додао: “Одлучио сам да скинем маску. Ако сматрате да премијер не треба да буде вјерник, дефинишите то законом. Ваљда имам право на мало приватности.”

Господин Кривокапић је ову поруку послао јавно само дан након што је Владина Комисија за заштиту становништва од Цовид-19 поштрила мјере, а министар унутрашњих послова јавно запријетио грађанима да ће непоштовање мјера бити стриктно кажњавано. Користећи ову врсту аргументације за покушај оправдања кршења прописа Здравко Кривокапић је показао и да не познаје садржину Устава Црне Горе, те да је кршење Устава једним дијелом резултат и његовог незнања о значају устава, уставности и традиције конституционализма у функционисању модерних држава и друштава.

Без инцијативе и резултата у борби против корупције

Трећи примјер показује потпуно одсуство било какве иницијативе или резултата Здравка Кривокапића и његове Владе у подручјима која су важна за снажење владавине права у црногорској држави и друштву.

Уназад неколико година је познато да у извјештајима ЕУ о напретку Црне Горе у процесу приступања Европској унији постоје прецизно назначене области у којима представници власти у једној држави показују приврженост владавини права или одсуство посвећености овом принципу. Те области су правосуђе, борба против корупције и борба против организованог криминала.

Ни у једној од ових области Здравко Кривокапић као предсједник Владе није имао било какву озбиљнију иницијативу нити је постигао резултат на основу којег би партнери у Европској унији могли да закључе да је он усмјерен ка снажењу владавине права у Црној Гори. Оваквим својим дјеловањем у првих сто дана рада Владе, а посебно одсуством и минимума очекиваних резултата, Здравко Кривокапић је показао да се не држи својих обећања из експозеа у којем стоји да ће један од приоритета њега и његове Владе бити беспоштедна борба против корупције и криминала.

Како после изневерених очекивања?

Развлашћивање Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића на изборима 2020. године створило је код великог броја грађана Црне Горе наду да ће представници нове власти у бављењу јавним пословима бити привржени оним начелима и вриједностима који ће Црну Гору трансформисати у државу правде и владавине права. Такво очекивање највише је везивано за предсједника Владе који по Уставу Црне Горе представља најмоћнију политичку позицију у држави.

У првих сто дана рада Здравко Кривокапић је изневјерио управо те грађане који су очекивали реформе и посвећени рад на трансформацији црногорског друштва и црногорске државе ка заједници реда и правде. Ако је судити по његовим резултатима у првих сто дана, сваки наредни дан Владе Црне Горе на чијем је челу Здравко Кривокапић значиће продубљивање црногорских дубиоза умјесто очекиваних искорака набоље.

Отуд је у околностима које имамо корисно размислити о томе да се у што скоријем року изврши реконструкција Владе Здравка Кривокапића или преиспитивање повјерења њему и његовој Влади у Скупштини како би након превремених избора грађани Црне Горе добили реформску Владу. Само реформе и пуна посвећеност владавини права омогућиће услове да сви појединци у Црној Гори и црногорско друштво почну да напредују.

Извор: talas.rs 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: