Што Дикла навикла

Пише: Милија Ћеранић

30. август 2020. године. Дан који смо сањали тридесет, а многи и цијелих осамдесет година. Дан кад је прије четири године слободни народ гласовима с власти уклонио тоталитарни неокомунистички режим ДПС -а и његових сателита. Са њима је у прошлост отишла и минимална пензија од 192 € и минимална плата од 222 €. Сад видимо да њихови рестлови „жале“ народ јер су и минимална пензија и минимална плата „недовољни за пристојан живот“. Подсјећа да се ради о износима вишеструко већим од њихових минималаца: 450 и 600 (800) евра.

Њиховим силаском скоро да су у заборав пале пријетње врховништва о тракторима и од истих сањаним савременим превозним средствима  и о новој Црној Гори на коју ћемо се морати навићи, или нам се стрва неће знати. Мало послије избора су дизали „патриотску“ галаму, а онда су видјели да бројн оних који им се разумају стално опада и  баталили су се ћорава посла. Већина челника и дочелника бивше власти је у затвору или дубокој илегали. На миру грицкају оно што су сгулили с коже народа. На јавној сцени су остале вјечите резерве које мисле да су народу вране попиле мозак и да је заборавио њихова недјела и недјела шефова ОКГ која се крила иза имена политичке партије. Отуд и кочоперење. Очи које чине и гледају.

Посебан слој чини дио запослених у државним органима чија је једина референца  била припадност поменутим ОКГ и обављање најпрљавијих послова за исте. То је манифестовало масовним кршењем људских права, укључујући и слободу избора нације, језика, писма, вјерске припадности до права на рад и права проистекла из рада и држављанства. Колико сам пута из уста државних службеника чуо: „Одакле Срби у Црној Гори?“ или „Ако си Србин, иди у Србију“. О фб статусима истих типа „посрбице“ и „посмрдице“ не треба трошити ријели. Међу њима је било доста службеника „деполитизованог“ МУП-а, али и других служби које су, умјесто да буду сервис грађана постале средство за угоњење истих у тор.

Нове власти се нијесу најбоље снашле. Умјесто да први потези буду изгласавање кључних транзиционих закона: Закона о денационализацији и Закона о лустрацији, почели су се међусобно гложити и удаљавати од суштинских промјена..  Први закон је требало да врати одузету имовину и тиме развласти олигархију која се на њој обогатила а други да преиспита понашање државних службеника и других јавних дјелатника у протеклом периоду. Онима који су се у протеклом периоду истакли у сарадњи са дугоухим службама, а посебно онима који су по било којој основи кршили људска права било би ускраћено мјесто у јавном сектору. Све бивше комунистичке земље су мање више прошле овај процес. Паралелно са овим је текао и процес чишћења државних служби од криминализованих и корумпираних службеника.И нас, сасвим сигурно чека неки сличан процес. Вријеме ће показати хоћемо ли га, као и осталом све чега су се наши „високи представници“ дохватили релатизовати и довести до бесмисла или ћемо почети  демонтажу монструозног режима..

Не деси ли се то имаћемо доста проблема. Гледаћемо како се нове власти на исти начин грабе око плијена истовремено заборављајући на народ који их је гласао, али и свој ауторитет. Погледајте само како се Влада „просула“ у случају избора у Шавнику. Или како се предсједник свих грађана, исти онај који је изабран вољом највеће већине у Црној Гори, из њему знаних разлога намеће за вођу опозиције и своје име даје листи која тешко да може искрочити на двоцифрен учинак. При том сам не учествује у изборима?!

А за то вријеме ће нам службеници који су на нас бацили тоне шок бомби, сузавца и других бојних отрова, опкољавали нас, батинали, претресали,  процесуирали и притварали за безазлене досјетке, тукли гуменим мецима, као зечеве јурили и газили  хамерима, они горе описани и они за чија се недјела никад неће ни сазнати ће и даље безбрижно грицкати државни хљеб и нама одређивати судбину и тући лук на глави.

Докле?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: