Сто евра потрошити на домаће производе

Једнократна помоћ сваком пунолетном грађанину Србије у износу од 100 евра најављена је након што се оконча ванредно стање, а објашњена је као знак подршке и жеља да се унесе доза оптимизма, да се покаже колико Србија може и колико је финансијски јака. Таква мера је изазвала и веома велики одјек у јавности, пише Политика.

– Издвојићемо око 70 милијарди динара из буџета и сваком пунолетном грађанину уплатити износ од 100 евра, у динарској противвредности – рекао је министар Синиша Мали и тако народу дао прилику за исказивање ставова на широкој скали емоција.

Идеја која је некима изгледала могуће или немогуће заправо је само наставак економских потеза који нису дошли тек тако и ниоткуда.

Пре неколико година европски челници централних банака озбиљно су размишљали о „бацању новца из хеликоптера” као плану за спас посрнулих економија у Европи, али и шире.

Како цене робе и услуга падају, послодавци више не могу да приуште да одрже плате на истом нивоу, па долази до отказа и резања плата, што тера економију у даљи колапс. Једно од решења за проблем дефлације јесте и „новац из хеликоптера”. У питању је концепт који је први понудио економиста Милтон Фридман 1969. године. Старији банкари памте предлог нобеловца Фридмана јер је тако назвао новац који централна банка неке земље ствара ни из чега и потом га даје грађанима – тако да пада по људима као да га неко баца из хеликоптера. Неки су једноставно ту идеју називали „киша пара”.

Концепт је поново покренуо вирус корона, а председник Србије Александар Вучић је рекао да Србија вишак новца који ће искористити за спас економије и спровођење програма економских мера жели да подели управо по том моделу, као „новац из хеликоптера”. Не ради се о буквалном бацању новца с неба на грађане него о тако илустрованој расподели средстава.

– Да покажемо колико је Србија у овом тренутку јака и да сваком суграђанину омогућимо да добије око 12.000 динара. То је добро за повећање потрошње, ликвидности, али је и начин на који као држава желимо да подржимо све грађане да заједно прођемо кроз све ово – рекао је министар Синиша Мали.

Мали је, упитан да ли је једнократна помоћ од 100 евра могла праведније да се расподели, а не линеарно, казао да је жеља државе да сваки пунолетни грађанин осети снагу државе, дозу оптимизма.

На друштвеним мрежама се шири апел да људи тај новац дају у хуманитарне сврхе, да поклоне некоме коме ће баш значити, коме је тај новац неопходан, „да не оде као бакшиш на сплаву или као тикет на кладионици”…

Унија послодаваца Србије је сад и званично предложила да се уместо 100 евра у кешу грађанима поделе ваучери за куповину домаће робе. Унија стоји на становишту да би сваком пунолетном грађанину, уместо новчаног износа од 100 евра, требало дати ваучере исте вредности којима би искључиво могли да се плате производи домаћег порекла и услуге које пружају домаће фирме.

– Идеја је да се потроши искључиво за домаће производе и домаће услуге. На пример, део новца за карту „Ер Србије”, аранжман за летовање у Србији, део за плаћање струје, телефона. Од тих 100 евра, практично 80 иде грађанима, а држави се враћа у касу 20 кроз ПДВ. Дакле, 80 иде у потрошњу (око 400 милиона евра) – тврди Андреја Бркић, председник Извршног одбора Уније послодаваца Србије.

Други предлог је да се направи е-новчаник, да новац не би одлазио у сиву зону, јер је претпоставка да се не би вратио у целини у касу, нестао би, објашњава он. Како је навела унија, могло би се предвидети да се овим ваучерима могу купити сви прехрамбени артикли и алкохолна пића, одећа, обућа, хемија, апарати за домаћинство, заштитна средства, ђубрива за пољопривреду, грађевински материјали, али све то произведено у Србији, те да се њиме могу платити комуналне услуге, студентски домови, превоз у домаћем саобраћају, угоститељске услуге у домаћим објектима и друго.

Из Уније послодаваца Србије подсећају на изузетно добро искуство са ваучерима којима су се плаћале туристичке услуге у земљи. На овај начин бисмо директно у српску привреду упумпали знатан износ новца, то јест наш би новац и завршио на рачунима наших, домаћих фирми, које су и пуниле буџет, наравно уз обезбеђен поврат 20 одсто ПДВ-а у државну касу, истиче унија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: