Што не можеш друкчије рећи песма збори: Ј. Ј. Змај – Песма о песми
Где је бола где је јада песма блажи, где се клоне где се пада песма снажи.
Песма о песми
Где је бола где је јада
Песма блажи
Где се клоне где се пада
Песма снажи
Где су људи добре ћуди
Песма се ори
Што не можеш друкчије рећи
Песма збори
Где утехе нема друге
Песма стиже
А где сумња све обори
Песма диже.
Ено мајке код колевке
Чеда тија
Чедо спава
А мајка га
Песмом њија
Песма мири
Лепше него цвеће мајско
А што песма чеду жели
Ти је рајско.
*
Јован Јовановић Змај
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Издајици.
– Посвећено њему, самом издајици –
Свака ј’ тица у свом јату,
Свако тежи своме брату,
Својим братом тугу блажи,
У свом јату срећу тражи,
А куд тебе носи крило,
Издајицо, срам те било!
Кад неправда духом крутим –
Стане шибат’ бичем љутим,
Братац брату шапће тио:
Бич ме није одродио
– А ти лижеш туђе биче,
Издајицо – несретниче!
Пропате се муке многе
Док се дигне кула слоге,
У њој олтар наде живе –
Душмани се на њу киве –
Ти помажеш да је сруше,
Издајицо, кам’ ти душе!
У народу срце здраво,
На њ’ се баца црни ђаво,
Ал’ не стиже из даљине;
Ти си ближе, српски сине, –
Да ко би га тако уј’о!
Издајицо, мрска гујо!
За чим деди крвцу лиже,
За чиме ти мајка дише,
За чим сеја сузе лије,
За поносом Србадије:
Све то т’ дере рука смела:
Издајицо, крв те клела!
Српском сину цвет је миља
Кад га народ благосиља,
За то чува своје име,
Да с’ у души дичи њиме.
А ти с’ волиш вуком звати,
Издајицо, јадна т’ мати!
Али гутај меда клета
Из кошнице српских штета,
Благуј, благуј, време ти је,
Док ти народ чемер пије
Благуј брзо, благуј море,
Издајицо, слепи створе!
Кад се роди сунце наше,
Попадаће тиран-паше,
На развали врашких снага,
Грлиће се браћа драга –
Ти ћеш свиснут’ од срамоте,
Издајицо, не било те!
✝ Змај
Стармлади, бр. 1