Што се грбо роди вријеме не исправи: Изборни закон мијењан 15 пута

Црногорски изборни закон од фебруара 1998. до новембра 2014. године мијењан је чак 15 пут, и још није добар, с обзиром на то да постоји потреба да буде промијењен, у складу са препорукам ОЕБС-а.

Документ до кога је „Дан“ дошао показује да је обављено чак 15 промјена, што Црну Гору чини рекордером у региону по броју измјена изборног закона.

Функционер Грађанског покрета УРА Зоран Микић каже да је поразан податак да је Закон о избору одборника и посланика од 1998. године до данас мијењан чак 15 пута, а и даље немамо квалитетно законско рјешење.

Овај податак нам, како каже, показује да Црна Гора нема развијен политички систем и да институције не функционишу јер се закони усвајају по вољи и потреби владајућих структура, па су због тога честе и измјене.

„Осим тога, велики је проблем што се ни актуелни закон не примјењује или се примјењује селективно, што су показали последњи локални избори. Гласање фломастерима и геометријским облицима је недопустиво. Чињеница да је закон у појединим дјеловима непрецизан и да су поједини чланови у колизији један са другим упућује да су нам неопходне хитне измјене закона“, каже Микић.

Наводи да је за измјене и допуне које се тичу Закона о избору одборника и посланика потребна двотрећинска већина у парламенту.

„Осим измјена и допуна овог закона, потребне су и измјене и допуне Закона о финансирању политичких партија и изборних кампања, као и измјене и допуне Закона о електронским медијима, Закона о бирачком списку и Закона о пребивалишту и боравишту, који у свом раду није третирала скупштинска радна група која се бави изборним законима. Посматрачка мисија ОЕБС-а је након прошлогодишњих избора препоручила широке изборне реформе с циљем усклађивања изборног законодавства са другим релевантним законима. Јасно је да су нам, осим тога, потребне и реформе изборне администрације, у првом реду ДИК-а и АСК-а“, упозорио је Микић.

Он каже да у Црној Гори имамо дубоку политичку кризу, коју ДПС свјесно продубљује.

„Партија која је прекршила све договоре, која је погазила споразуме које је сама потписивала и која не поштује законе које су сами предлагали сада је отишла најдаље, и сама са собом се договара око препорука ОЕБС-а и измјене изборног законодавства. Свјесни су да у демократским државама најприје мора постојати широки консензус свих актера на друштвено-политичкој сцени и да свима мора бити омогућено да дају своје предлоге и препоруке. Умјесто тога, ДПС симулира демократске процесе“, сматра Микић.

Политички аналитичар Божидар Чолаковић наводи да је 1998. година карактеристична по познатом расцјепу до тада монолитног ДПС-а. Двије године раније изборни закон је измијењен, вољом владајуће већине, како каже, свега неколико мјесеци пред одржавање избора.

„Измјене су оправдаване демократским побудама усмјереним на бољу заступљеност појединих дјелова становништва, иако је и тада било јасно да су усмјерене на обезбјеђивање апсолутне већине у парламенту. Послије расцјепа ДПС-а потписан је споразум између опозици-оних и партија мањинских народа, са једне, и ДПС-а, са друге стране. Неке од у њему садржаних тачака су на неки начин преточене у измјене сета изборних закона. Другачије речено, у тренутку кад је ДПС због унутрашњих потреса био уздрман, био је и могућ договор о измјенама закона којима се регулише изборни процес“, казао је Чолаковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: