”Што ситнија душа то злобније ријечи. Што мањи човјек то нижи ударци“

Пише: Јово Пејовић

Покушаји актера на изборима у Будви да се њихови изборни резултати представе као побједа, у ситуацији када је формирање власти крајње неизвјесно, вријеђа интелегенцију чак и оних са двоцифреним коифицијентом. То што нас политичари убјеђују да се радујемо њиховим поразима је најблаже речено тужно.

А, истина је потпуно другачија. Нико из политичких партија чији су се одбјегли или одбачени кадрови нашли на челу нових изборних листа и остварили добре резултате није дао одговор што је главни разлог за то и како се од дојучарашњих пријатеља долази до најљућих противника. Оно што се да примијетити је да грађани све више препознају да им нико не пружа стварну визију за будућност, већ се искључиво баве политичким играма и скандалима, па се у све већем броју опредељују за апстиненцију или трагање за неким новим изборним листама које их на њихову жалост брзо разочарају. Књижевник Меша Селимовић је говорио да ће доћи вријеме када ће људи истјеривати доброг човјека због тога што неће да ради оно што они раде. Ми свједочимо да је то вријеме већ дошло. Патриотизам је у новије вријеме кад се политичке елите пуне, а народ гладује. О томе сликовито говоре њихови имовински картони и стална борба за побољшање личних привилегија.

У држави гдје је стопа сиромаштва дјеце која у њој живе 27%, у најмању руку је некоректно повећањем личних доходака и бројем савјетничких мјеста како у Скупштини тако и у Влади, трошити паре грађана. Остаје да видимо да ли ће власт и опозиција на овом питању бити јединствени. Као што нијесте у прилици да сваки дан процијените ко вам је пријатељ, а ко није, тако нијесте у прилици ни увијек да препознате што су стварне намјере оних којима највише вјерујете. Моја искуства говоре да су по правилу политичари велики манипулатори и да народ о њима има погрешну перцепцију, зато се према другим партијама и њиховим лидерима односе крајње екстремно јер немају што да изгубе, а пред својим лидерима су мањи од макова зрна јер од њих очекују награду за послушност. У партијама све више влада једноумље, а разлази су увијек резултат незадовољства личним привилегијама, а мање програмским разликама. Зато смо свједоци највеће мржње међу онима који су се разишли због личних интереса. Што би наш народ рекао:”Што ситнија душа то злобније ријечи. Што мањи човјек то нижи ударци“. Када се нађете у окружењу људи који немају визију и чија су највећа достигнућа коментарисање дневно политичких догађаја, пријети и вама опасност да постанете дио таквог схватања политике и живота.

“Када су ме од правих пријатеља почели одвајати лажни пријатељи у својој наивности нијесам слутио да сам био на путу да изгубим себе“, говорио је мој блиски пријатељ, бивши политичар од кога сам много тога научио. Ко успије да повуче границу до које је човјек, а иза које је нечовјек у овом обешчашћеном свијету за себе може рећи да је спасио душу. У земљи која је захваљујући својим природним љепотама рај за живот и која нуди све што је потребно за живот достојан човјека нема њене кривице за стање у коме се налазимо, а које је далеко од доброг, кривица је код људи који њоме руководе и који о свему одлучују.

У времену када смо заборавили што значи бити пријатељ, када смо заборавили дијелити судбину са онима који живе у биједи и сиромаштву, када смо заборавили што значи бити човјек, када смо заборавили живјети, све се окренуло наопачке. Зато бити човјек није ни мало лако. Све што треба овој земљи, Бог нам је подарио. Мука је од људи који руководе овом државом који деценијама показују да не знају што чине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: