Што сте на нас дигли хајку…

Пише: Жељко Ивановић

Пошто незнани јунак који је склепао баладу из наслова, омиљену код жртава Ђукановићеве идентитетске политике, сигурно није читао Хајку Михаила Лалића, ево да му предочим главну поенту: живот је хајка све док друштвени односи рађају и подстичу неправду, силу и власт човјека над човјеком. Живот ће престати да буде хајка тек кад човјек побиједи зло и у друштву и у себи…

Преведено на данашњу Црну Гору, испада да су ДПС и његови сателити закаснили са вапајем да се престане хајкати по Монтенегру – минимум 15 година. Јер велика хајка није кренула падом Ђукановићеве странке већ њеним успоном. Након референдума. И након побједе европске и грађанске идеје независне државе. Да би ДПС фаланга онда 21. мај фалсификовала горе него гаранцију за онај први милион, претварајући Дан независности у побједу над наводним четницима. Иначе давно побијеђеним у Другом свјетском рату.

Хибридном режиму то није сметало већ су пропагандом домаћих издајника и страних плаћеника деценију и по страшили Црну Гору, регион, Европу, све до Вашингтона, алама од велике Србије и империјалне Русије. Чак и сада, након што су Путин и његова солдатеска заглављени у блату равничарске Украјине и срамоти почињене инвазије и злочина.

У сврху зидања приватне државе, антиевропске и заробљене, покренута је највећа хајка против шачице неистомишљеника – једног медија, два-три интелектуалца и четири-пет НВО. Толико нас је дословно било. Пуних 15 година.

Умјесто да тада, 2007, ’08, ’09, и наредну деценију, фанови и идеолози Ђукановићеве идентитетске политике, запјевају – што сте на њих дигли хајку, ДПС-овску вам…… – они су ћутали.

А историја нас учи како не смијемо ћутати. Јер знамо познате стихове њемачког пастора Нимелера – када су дошли по комунисте ја сам ћутао јер нијесам био комунист, кад су дошли по Јевреје ја сам ћутао јер нијесам био Јеврејин, кад су дошли по синдикалце ја сам ћутао јер сам нијесам био у синдикатима – на крају, кад су дошли по мене, није било никог да се побуни.

Као што на скуповима за слободу и спас Црне Горе – данас нема никог. Или има нека шачица.

А да су Боxер, Живко, Андреј и остали вестернизовани идеолози, као и ДПС војска, одмах након референдума дигли глас против велике хајке – данас не би бринули за будућност Монтенегра. Да су онда запјевали – што сте на њих дигли хајку, корумпирану вам……. – не би дошли до тога да након 30. августа осјећају страх од прогона некаквих четника. Давно поражених, иначе, још у Другом свјетском рату.

Деценију и по су Мило и његова партија и послуга уништавали медијски простор корупцијом домаћих пропагандиста и увозом страних окупатора. Почело је са Живом истином и Пинком, наставило са Првом у раљама живота, да би се процес крунисао Информером. Да ови из наслова нијесу ћутали или, још горе, подржавали Вођу када је деценију и по хајкао на Вијести, да смо мафија и монструми, Руси и издајници – не би данас исти они кукали над злом судбином државе. Нити би се бавили четничким Пинком и Хаппy Марићем који им загађују околину и негирају нацију.

Кад смо ми пјевали – што сте на нас дигли хајку, ДПС-овску вам… – нико од тих трагичних жртава Ђукановићеве идентитетске политике није хтио да чује и види куда иде Монтенегро. Вољели су Мила, као Пицула и Лајчак заједно, јер им је био гарант мира и чувар стабилократије. Пред налетима велике Србије и империјалне Русије.

А шта би било да су комшије и рођаци Срби, дио оних који су на референдуму гласали НЕ, да су они запјевали – што сте на нас дигли хајку, комитску вам …….?!

А није да нијесу имали разлога. Државна управа им је 15 година била недоступна јер, како би рекао МЂ, нико од оних који су гласали НЕ и не треба да рачуна на дипломатску службу. А тек кредит из Абу Даби фонда! Или од ИРФ-а! Свако ко је гласао НЕ на референдуму морао је у продуженом трајању, 15 година дакле, осјећати макар грижу савјести ако не и срамоту, равну оној Андрије Ранковог Радовића, прекрижаног на зиду МВП-а! Због оног ДА далеке 1918. Црна Гора је, дакле, читав вијек једна велика хајка. Били смо на путу да Србе, нашу браћу, комшије и рођаке, у удруженом злочиначком подухвату Ђукановића и Вучића, Пинка и РТЦГ, Побједе и Информера, прогласимо за националну мањину! И нико од вушуровића, филиповића и осталих николаидиса не запјева – што сте на њих дигли хајку, ДПС-овску вам…..

Умјесто да након 21. маја прочита Лалића и крене да гради друштво дијалога а не хајке, Ђукановић је организовао прогон, можда и већи од оног који описује Лалић, с обзиром на вријеме и околности. Јер у рату човјек постане звијер а хајка свакодневни посао, док је у миру европске Црне Горе након референдума једино разумно било радити на томе да се побиједи хајка односно зло – и у друштву и код појединца.

Овако, колико год пријетили наводним четницима, давно побијеђеним, и колико год славили европске и грађанске вриједности, давно затрпане вриједностима клептократије и корупције – могу им само рећи – џаба кречите! Не могу им помоћи ни Билчик ни Хребичкова, још мање Злаја и Дада – прошао воз. Тек кад Ђукановић оде са политичке сцене, моћи ће се наново сањати 22. мај. Који се није десио нама као ни Србији 6. октобар. Прије него што се Ђукановић и његова хоботница, финансијска, пропагандна, лобистичка, не демонтира – свака прича, пјесма или митинг о одбрани наводне грађанске и европске Црне Горе биће само трагикомична фарса. Лелек Милових фанова и плаћеника да се ствари врате на фабричко подешавање. И монопол једног човјека. Никад више. Чак ни Драгињина пушка од Ивице не може помоћи. А камоли свети Миливоје са свим оним пушкама напокон пронађеним на дну језера Газиводе.

(Мишљења и ставови објављени у рубрици „Колумне“ нису нужно и ставови редакције „Вијести“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: