Стогодишњица доласка Ива Андрића у Београд

„Задужбина је од оснивања до данас доследна у поштовању опоруке Иве Андрића, коју је саопштио 5. децембра 1974. године, пред свој последњи одлазак у болницу. У целости је сачувана, а потом и увећана, Андрићева имовина. У сарадњи са другим установама објављен је и каталог Андрићевих рукописа, који су у САНУ, и који су дигитализовани на 118.000 страница и доступна истраживачима преко Задужбине и Филолошког факултета Универзитета у Београду“, истакао је председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, академик Миро Вуксановић.

Задужбина је прије три године почела да објављује капитално научно издање делâ Иве Андрића. Изашло је десет, а у штампи је још пет томова. Садрже приповетке и пјесме. Романи, есеји, све оно што је Андрић објавио, биће објављени до краја 2024. године.

„Узбудљиво је пратити како је сакупљао грађу, разврставао записе, мењао их, дотеривао и усавршавао, гледао да ли је свако слово на свом месту, срдио се на немарне уреднике, помагао преводиоцима, одрицао се загребачког ‘похрваћеног’ издања збирке приповедака, претио ‘тужбом или батинама’ београдском издавачу који је кришом објавио његову књигу у време окупације, у лице рекао ратном позивару да ‘није код куће’, одбио да објављује у ратним годинама и то јасно написао, уносио исправке и објашњења на маргинама својих књига, показивао да његова реченица може да добије наслов – брига и рад“, закључује Вуксановић.

Наредне године Задужбина ће обновити трибине на којима ће представљати књиге, одржавати округле столове, конференције за новинаре.

Према речима управнице Задужбине Иве Андрића Жанете Ђукић Перишић, интересовање за дела нашег нобеловца не јењава, о чему сведочи податак да су преведена на педесет светских језика.