Стојан Новаковић: Најинтелектуалнији српски политичар

Стојан Новаковић
Један од најзнаменитијих српских државника и научника Стојан Новаковић рођен је у Шапцу 1842. године. Мало је познато да је по рођењу добио име Коста и да га је носио све до студентских дана.
Умро је на данашњи дан, 18. фебруара 1915. Био је члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880.
Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савјета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвјете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском послије Првог балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије.
У младости је писао пјесме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис „Вила“. Његовом заслугом штампани су „Законски споменици српских држава средњег века“ и „Законик Стефана Душана, цара српског“. Дјела: „Васкрс државе српске“, „Срби и Турци четрнаестог и петнаестог века“, „Село“, „Балканска питања“, „Историја српске књижевости“, „Српска граматика“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

