Стојбино српска

(антологија песама о Косову)

(Рубрику уређује  Милица Краљ)

 Бранко В. Радичевић

(1925- 2001)

 Св. Јован Грачанички

 Претечо небески, Јоване Крститељу,

у помоћ дозива из Ивањице човек,

именом – Михаило, презименом од Лазаревића.

Какав ли си тек жив у небеским дубинама,

где Исус прилази руци твојој а сунце живо

очи своје затвара – кад погледа у твоје очи.

Уз  Михаила клече и моле се прво Теби,

па онда Господу Богу, Светој Деви  и Христу

људи, овдашњи, наши, имена српска и презимена српска:

Сава Михаиловић, из Каоне,

Обрад Властелица од Јелице,

Немања Савић из Јелендола,

Велизар Милосављевић из Биоске,

Васа  Јанковић од Златибора.

Све сами Срби…што пост божји посте,

иконе штују, веру држе и већ хиљаду година ратују

од Косова поља до Косова поља – за земљу своју.

Гледај: штакама ти прилазе,

празним рукавима пале свеће,

а душе им отворене,

јер ниједан очију нема.

Претечо, како си под веђама разгорео!

А само си делић себе,

Траг  Јованов у златној слици на зиду.

И шта је за тебе ивер ватре. Дај нам данас

по једну жишку за празне наше подвеђице.

Дај нам данас, не бисмо ли прогледали.

Да видимо  – ко то језди низ Поље, низ Косово.

Ако је Мурат, светитељу Јоване,

додај још сјаја  небеског очима својим.

И не искорачуј – ми ћемо га дочекати.

Прогледај само кроз наше очи и пут нам осветли.

А после  – окрени главу  – ако не можеш гледати.

Земља те моли!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: