Стојбино Српска

Антологија пјесама о Косову
(Рубрику уређује Милица Краљ)

Елегија о Косову
(одломци)

С овог храста, ког чворнасте гране
Старост дуга к земљи превија,
Вестник штете несрећни је гавран
Србству црни навестио дан.
С оне горе на коју мртвачки
Покров месец прострео је блед,
Неверни је отрованом стрелом
Пробо срце материно Вук.
Онде где се у тужном ракита
Грању чује кукавичин јаук,
Милош паде, Милан, Иван, дични
Ступци славе отачаства свог.
———————————-
Где се златна лелујала жетва
И секао жетеоца срп,
Где се песме веселог косача
По долини разлегао глас,
Где је младог фрулици пастира
Говорљиви одпевао луг:
Ту корење бодљикавог трња
Љуте гује опасује круг,
И тишини мртвачкога царства
Грозом пуни и ужасом груд.

Ишчезоше они красни дани
Које Душан даде свету свом,
Мач Мурата, копље Бајазита
Као нежан развуче их сан!
Сад из гроба пређашности седе
Спомена их доноси нам лет,
И корз мучне даљности облаке
Своју љубку бацају нам сен.

Јован Суботић
(1817 – 1886)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: