Стојбино Српска: Силазак у поље Косово

СТОЈБИНО СРПСКА(Ракитић)
Антологија песама о Косову
(Рубрику уређује Милица Краљ)

СИЛАЗАК У ПОЉЕ КОСОВО

Ко у реку кад слази дуга,
силазиш, сестро, у поље исто
низ лестве невидљиве.
Дрво се и сад завршава листом.
Ал сад је то прича друга,
а исте цркве и њиве.

Још исто сунце сија,
хлеб, вино и твоје лице.
исти је змијски ујед,
и исто жито клија.
Други се сад језик чује,
ал исти глас је сенице.

Опет је тама пала на Косово.
у Ситници црна је пена
и плод сваки пун мрака.
Светли нам Кнежева глава, и слово,
за сва времена,
негде високо, изнад облака.

И док заручника тражиш,
име изгубљено, лик и сен,
Нико те, сестро, познао не би.
Коласта аздија у ражи,
копрена од злата и прстен
привиђају се и сад теби.

Исто шуме лан и пшеница,
исти су, над пољем, гром и муња,
маховина и земље грумен.
исто нам закликће жуња.
И мада свуд су туђа лица,
иста је вечерња румен.

Слободан Ракитић
(1940-2013)

Прочитајте још:

Промоција часописа „Стварање“ у Његошевој свечаној сали на Цетињу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: