Столтенберг вријеђа српске жртве: Оправдано смо вас гађали бомбама

НАТО интервенција 1999 године није била уперена против народа у Југославији већ је њена улога била да заштити цивиле у ширем региону, оцењује генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг бомбардовање у коме је учествовало 19 земаља Алијансе и које је трајало 78 дана разарајући војне и цивилне циљеве у тадашњој СР Југославији.

”Не смијемо никада да заборавимо прошлост, али можемо да идемо даље и то је оно што НАТО и Србија данас раде као партнери”, истиче Столтенберг.

Поводом 20 година од бомбардовања СР Југославије први човјек Сјерноатлантске алијенсе каже да врло добро зна да је НАТО и даље споран у деловима српског друштва.

”Сјећања на ваздушну интервенцију 1999. године су и даље врло болна за многе поготово оне који су изгубили своје вољене. Ја сам изразио саучешће породицама и свима који су током те интервенције изгубли некога, на обе стране у конфликту”, наводи Јенс Столтенберг.

На питање Танjуга као данас гледа на ту интревенцију, поготово на чињеницу да је до ње дошло без сагласности Савјета безбједности УН, генерални секретар НАТО каже да је Алијанса у марту 1999. године покренула Операцију здружених санга како би зауставила хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на КиМ.

Столтенберг подсјећа да је та одлука донијета након више од годину дана, како каже, борби на Косову и након више неуспјешних покушаја УН и Контакт групе, чији је члан била и Русија, да нађе мирно и дипломатско рјешење за конфликт.

Према његовим ријечима, до краја 1998. године Милошевићеве снаге су протјерале преко 300 хиљада косовских Албанаца, а Савјет безбједности УН је више пута упозоравао на кршење људских права на Косову и чињницу да пораст броја избјеглих постаје пријетња за међународни мир и безбједност.

”У свијетлу ове кризе, коришћење силе од стране НАТО је било и потребно и легитимно. Циљ је био да се заустави војна акција и репресија против цивила на Косову, да се избјеглима омогући повратак, а хуманитарним организацијама приступ. Операција је постигла свој циљ”, сматра Столтенберг.

Он додаје да је НАТО након повлачења југословенске војске, прекида насиља и повратка избеглих покренуо Мисију за подржање мира, под мандатом УН, КФОР, која је, тврди, до данас гарант слободе кретања и безбедности свих заједница на Косову, укључујући и Србе.

”До данас, КФОР остаје основни гарант стабилности на Косову и у ширем региону. Мисија буквално спашава животе”, поручује Столтенберг и наводи пример бебе којој је КФОР 2016. године спасао живот тако што је пребацио у српску болницу на лечење.

”Никада не смемо заборавити поршлост, али можемо да идемо даље. То је је оно што НАТО и Србија раде у свом партнерству идући ка конструктивном односу који је од заједничке користи. Србија је јасно ставила до знаја да не жели да буде члан НАТО и ми то у потпуности поштујемо”, наглашава Столтенберг.

Он истиче да политика неутралности за коју се определила Србија није била сметња да НАТО и Србија буду блиски партнери.

Први човек Алијансе при томе подсјећа на велики број својих посјета Србији претходних година, укључујући и присуство на највећој вежби у области управљања последицама ванредних ситуација ”Србија 2018” која је, како каже била од користи и НАТО савезницима и Србији у повећању оспособљеностиу за одбрану у случају природних катастрофа.

На питање Танјуга како види свој лични допринос односима Србије и НАТО некадашњи премијер Норвешке и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг наглашава да је везан за Србију и да јој жели успех.

”Ја имам јаку личну везу са Србијом. Ту сам провео део свог детињства и стекао многе добре пријатеље и успомене. За мене је увијек задовољство да се вратим у Београд”, наводи Столтенберг.

”Ми такође подржавамо Србију у развоју њених безбједносних снага и институција, што укључује и НАТО тренинге који обучавају српске војнике за учешеће у међународним мирновним мисијама”, подсјећа Столтенберг и наводи да НАТО помаже Србији и у безбједном одлагању вишка муниције.

Како каже, за те намјене су чланице Алијансе до сада издвојиле 4 милиона евра, а 200 тона муниције је безбједно уништено. Истовремено српски научници и истраживачи раде и развијају своје пријекте кроз НАТО Програм за науку и мир, наводи и додаје да, са друге стране Србија доприноси НАТО у обуци војних медицинских служби у Ираку као и у успоставлкању стабилности на Блиском Истоку.

”Све су то конкретни примјери практичне сарадње која дориноси и НАТО и Србији и ширем региону. То показује и да НАТО може да има јаке односе са партнерима као што су Србија, Аустрија, Финска или Шведска, а које нијесу чланице Алијансе”, каже Столтенберг.

Питање Танјуга – да ли данас могла бити донијета одлука о бомбардовању без одлуке СБ УН, и да ли би он урадио исто што и његов претходник Хавијер Солана прије 20 година – остало је без одговора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: