Стоти пут о лажном државном удару
1 min read
Бећир Вуковић
Монтирани државни удар од стране државе, свалио је покров не само са леша сопственог система, него и са леша једнопартијског система који се распада ево пуних седамдесет година.
Свалили покров, и затекли призор. Оно што је давно требало да буде сахрањено, што је свуда сахрањено, овдје се још распада у подруму куће. Зашто је томе тако.
У подруму, уз леш једнопартијског система, налазе се и убуђале бале спискова доушника и тушта, на чему почива наречени систем. Све посткомунистичке земље отвориле су полицијске фиоке осим наше, али, овдје – то је темељ државе.
Испоставиће се да је монтирани државни удар, коначно – разорио седамдесетогодиши једнопартијски систем. То ће му доћи главе већ на следећим изборима. Растурио је и, сасвим оголио, институције система. Институције су сада – голе ругобе.
Монтирани државни удар од стране државе, скинуо је маске и многим тзв. опозиционим странкама, невладином сектору, медијима, појединцима – квази интелектуалцима. Некоме је скинуо шминку, некоме психосферу, некоме шапке, некоме капуљаче. Како, коме…
Да ли, уопште, има још једна институција, којој црно чељаде може вјеровати. Има ли једна, од заклетве. Нажалост, нема.
У нашим (не)приликама ради се о наставку оне диктатуре државног пролетаријата – наставку једнопартијског једноумља – који је измишљао и народе, и цркве (Устав 1974.), који је, приде, смислио и покрајине, да би их Светски полицајац промовисао у лажне државе. Да би на територији лажне државе подигао и базу.
О Биндстилу, нисам данима и данима чуо ни једну једину ријеч, док ми сјећање није обновио Хандке. Хандке каже да су САД подигле базу на територији Србије. И, пита: да ли је Србија подигла базу у Калифорнији. Није. Онда, како је Србија крива. Ето, тако. Баш као што су Срби у ЦГ криви за државни удар. Што се тиче српског речника – потрошена је и она Стеријина – „Лажа и паралажа“.
Само наставак оног једнопартијског система, може у 21. вијеку да подиже споменик Брозу. Само продужетак оног једнопартијског система може убицу да позове за свједока. Иста – антисрпска – пракса, врти се преко седамдесет година.
На крају, у функцији је само – измишљени државни удар – све друго, нажалост, само су афере, и афериних афера афере. Кажемо, нажалост, зато што је, нажалост, држава режисер државног удара. Многе, и моге мафијашке афере са пљачкама и лешевима, само су, нажалост – последице истог система. И, послије три године – држава ћути. Тој голој ругоби ништа друго није ни остало, без да ћути. И, покрије се, ушима.
Свједоку – убици – идентитет је открио осуђеник, а не полиција, тужиоци, или судство. Какве су онда то институције, поставља се најпростије питање. Таман какав је и свједок. Свједок је смишљан, и нацртан, по лику државе. Нико не може порећи тај одговор.
Послије женидбе (током државног удара), Врховни државни тужилац пао је у емотивну кризу зарад некаквих прљавих паруљина, које још Данте у „Божанственој комедији“ назива корупцијом. Међутим, случај ВДТ, предсједника Владе не интересује, него врели кромпир баца Шефу у крило. Зашто. Зато што су подјеле стигле и на њихову страну, на које режисер државног удара, није рачунао.
Држави су истргнуте штаке, и богаљ је остала тако, да још стоји, без моћи да направи један једини корак.
Курцио Малапарте објавио је „Технику државног удара“ у Паризу, на стогодишњицу „Манифеста Комунистичке партије“. Да ли је у питању игра судбине или нешто мање, мање је важно. Важније је да су „Државни удар“ забрањивали и фашисти, и комунисти. Овдје, пак, измишљени државни удар, још је једно што у животу одржава какву такву државу. Како год, некад, у будућности, неко ново раздобље – мјериће се од монтираог државног удaра. Сасвим је извјесно да је близу и то вријеме.
Лежећи у затвору ради „Државног удара“, Малапарте пише да није био слободан док је био на слободи, него да је постао слободан, тек у затвору.
Из Малапартеовог „Државног удара“ издвајамо реченицу: „За одбрану државе потребно је знање освајања државе.“
Ових дана, често се подсјећамо великих писаца. Не, шкоди.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Монтирани државни удар од стране државе…“
Овај пут се у свему не слажем. Није монтиран од стране државе, јер је држава окупирана.
Монтиран је од антицрногорске, окупаторске, квислиншке и издајничке власти у Црној Гори!
Обрни -окрени, ипак је тачна Бећирова констатација.
Удар је монтиран од стране власти (антицрногорске, окупаторске, квислиншке и издајничке).
Без обзира што је та власт антицрногорска, окупаторска, квислиншка и издајничка, она је званична власт. Државу чине њене институције, односно „власти“ (народски речено).
Поједини органи државне власти монтирали су удар, дакле држава.
MFTB je li sendvic fresak.
Rekoh ti Bećire. Evo ga MFTB. Osvješćeni Srbin. Jedan od rijetkih kojeg ne zatupiše korisni idioti iz Df. E jesi osvješćen taman kao šro si nadaren za pisanje. Bečni po portala prepiši po nešto da ako se sam sebi svidiš. Da ti poraste ugled u sopstvenim očima…
Маринац ,ај не се*и…
Ma jes’ , kakav državni udar kad znamo da su se posrbljeni Crnogorci svi listom borili za nezavisnu državu Crnu Goru , evropske vrijednosti i članstvo u EU , a tek za NATO i da ne pričamo .
Sve je to zavjera CIA-e , Kominterne i Vatikana , starih srpskih neprijatelja .
Дроњак, ти си несвјесно биће, рођено и остало у помрчини. Ако једног дана прогледаш (нећеш, не бој се), прснуће ти глава од свјетлости.
Zavjere nema – samo ucijenjeni samoljubivi despot bira između robije i kidanja srpskog bića Crnogoraca.
Jednostavno, sar ne?
Postaviš bolesno ambicionog mladog komuno apartčika, pustiš ga da krade. Zatim ga držiš u šaci.
Dok je živ. I dok ti treba.
Eto samo to.
По стоти пут,исконструисна афера ДУ је послужила да се НДЦГ без незгодних питања о демократији (диктатури) и владавини права (криминала) промптно убаци у систем НАТО ,црногорском издајом вишевјековног савезништва гурне прст у око Русији и настави политика војног ширења на Исток.
Посебно поглавље у тој причи имају корисни идиоти из ДФа који и даље желе да вјерују да је режим у самоодбрани,а сатјеран у ћошак лошим изборним резултатом,посегнуо за фабриковањем лажи о државном удару ради свог пуког одржања на власти.Да буде још горе тим наративом покушава да се гради некаква битност Фронта и шири оптимизам аред изборе 2021 .
Удаљене од стварности лако би смо их прежалили да није једне ситнице,огромне инерције српског бирачког тијела које је константним затупљивањем доведено у стање блиско катотонији.То ,у суштини, гарантује опстанак ДФа ,а не његова реална снага или политичка виталност.
И ту ова комедија о ДУ прераста у трагедију.
Skajno… Kao i obično. Al si Bećire mamac za ove štakore. Sad će da izmile… Evo jedan se već javio. Mada je to isti samo mjenja nikove.
Nije bilo nikakvog državnog udara. Crkva tvrdi da nije bilo ni dinosaurusa, a crkvi se valjda mora vjerovati. Putin tvrdi da nije bilo ruskih vojnika u Ukrajini, a ako se neki tamo i našao to je bilo samo dok je bio na godišnjem odmoru. Srbi i rusi kao da postaju budisti, ono što vidiš svojim očima može biti istina, ali može biti samo privid.
Jeste – a Milo nije bio šef šverca cigara 10 godina, U CG nije skoro svako vozio UKRADEN auto 15 godina, Referendum u CG nije bio namješten, Šiptarska ološ nije ŽIVIM SRBIMA vadila organe u Žutoj kući u Aljbanini, Njegoš nije nikada ni pomislio da je Srbin. Komlene mani se pisanija.
Bar da su u oripremi Laže u paralaže dali Vrdoljaku da ga režira – neko bi možda i povjerovao. Ovako… stid ili podsmjeh – kako od koga.
Becire kao po obicaju sjajno.Podrska.
Треба ли понављати причу о чобанину који је у доколици сељаке позивао на узбуну покличом: ВУЦИ! ВУЦИ! Кад су одиста вуци ударили његовом покличу више нико није вјеровао и овце су биле поклане. Плашим се да је ДФ са својим гласноговорницима преузео улогу тог чобана. Жао ми је, Бећире, и истина се различито тумачи зависно од уста која је изговоре. А како ли је тек са манипулацијама, спекулацијама и произвољним виђењима којима обилује овај твој текст, мада не кажем да је лажан.