Страдање и опстанак: Очување српског идентитета кроз књижевност
Писац Борислав Косановић се дубоко бави темама Косова и Метохије, као и историјским искуствима српског народа. У интервјуу за ИН4С портал дели своје увиде у значај књижевности као инструмента за очување колективног памћења. Његова дела, попут романа „Грумен подно Проклетија“ и „Ораховац рововима омеђен“, не само да истражују дубоке историјске и духовне корене српског народа, већ и служе као подсетници на важност вере, отпора и љубави према родној земљи.
1. Ваше књиге, попут „Грумен подно Проклетија“ и „Ораховац рововима омеђен“, баве се страдањем српског народа на Косову и Метохији. Шта Вас је инспирисало да пишете о овим темама?
Од самих књижевних почетака имао сам жељу да се бавим темом Косова и Метохије. Оно је само по себи потреба и не захтева посебну инспирацију, тачније, сматрам да је Косово и Метохија сваком ко припада српском националном корпусу већ урођена врста инспирације, само осећање да је то наша колевка и света земља, место одакле сви потичемо, природни је импулс да се о Косову и Метохији пише и промишља, да се тежи и чини речју и делом на корист нашег народа који се тамо налази. Са друге стране, пишући о Косову и Метохији неизбежно је писати о страдању и васкрсењу и сведочити о оном што се вековима тамо дешава, а упоредо и сведочити о траговима и путоказима кроз наше светиње, кроз чисту душу народа која је изложена вековној патњи, а опстаје и у том духу се мора и сведочити. Сви наши непријатељи теже ка брисању трагова и затирању, промени колективне свести и забораву и то је већ више него довољан мотив да се пише на корист свом роду бранећи и оловком истину.
2. У књизи „Ораховац рововима омеђан“, Ораховац је представљен као симбол страдања, али и опстанка. Шта овај град и његова историја значе за вас лично и како сте их приказали у контексту српског страдања?
За мене лично Ораховац је најбољи пример до чега је српски народ доведен на Косову и Метохији данас и какве су намере међународне заједнице према српском народу на Космету. Упоредо са тим, Ораховчани су најбољи пример какви су Срби били и какви требају да буду у најтежим временима и уколико мислимо да опстанемо као народ морамо да се угледамо управо на њих. Ораховац у роману јесте представљен као симбол страдања, јер је он управо то и постао деведесет и осме и то је једна нит која се до данас није прекинула. У књизи је одређен за централни мотив, али све оно што роман обухвата представља увод и појашњење зашто је Ораховац постао симбол и град страдалник, а наш народ у Ораховцу мученички. Млађе генерације о томе не знају скоро ништа и желео сам да им приближим све оно што се збивало у годинама пре рата деведесет и девете како би што боље разумели оно што се данас дешава и како би се што више духом приближили Ораховцу и самом Косову и Метохији као једином извору спасења у будућим временима.
3. Српска историја је пуна страдања, како кроз ратове, тако и кроз етничка чишћења и прогоне. Како данас гледате на све те ране, које се често игноришу или заборављају на међународном нивоу?
Не бих рекао да се оне заборављају на међународном нивоу уколико посматрамо из угла моћника. Они врло добро знају наше ране и страдања и управо из разлога, јер им је то познато, упиру се свим силама да то осећање пониште у нашем народу и натерају нас на заборав. Деценијама је то рађено након насилног увођења комунизма у српски народ и окупирањем Србије крајем 1944., а од 2000. године само је настављено кроз лажну демократију и наметање кривице српском народу за ратове деведесетих које смо последњи желели. Наши џелати са запада никада нам нису опростили војне успехе и то што смо као народ преживели више геноцида од османских времена, па за време Великог рата, а касније и у Ендехазији, те су нас свим средствима кажњавали и кажњавају нас и данас само како бисмо заборавили и кроз заборав нестали. А знају врло добро да смо за слободу поднели вишемилионске жртве, да смо пркосили најјачима управо отпором поробљавању и да смо за разлику од многих увек били на правој страни. На крају крајева сваки удар на наш народ је удар и на православље и тиме је увек све почињало, тиме се и завршавало. Симбол свега тога је Косово и Метохија где та битка никада није ни престајала.
4. У последњим деценијама, на Косову и Метохији, српски народ је поново доживео патње и протеривање. Како видите будућност српског народа на овим просторима и шта можемо научити на њиховом примеру?
Будућност српског народа на овим просторима је више него угрожена уколико наставимо путем ка сатанистичкој Европској унији и њеним америчким менторима. Само глупима или покваренима данас то може бити императив и жеља да стремиш ка сопственој пропасти, ка неком ко те затире, понижава и уништава. Након две и по деценије шарене лаже о благостању са запада, требало би сваком да је очигледно да нас та иста Унија нити жели, нити има намеру да нас икада прими под своје окриље. Што пре се одрекнемо тог пута и вратимо се традицији и вери, љубављу за Христа и ближњег, веће су нам шансе за опстанак. Ми смо страдални народ и таква нам је судбина зацртана од Лазаревог опредељења за царство небеско и у том контексту би требало да посматрамо ствари. Срби са Косова и Метохије су најбољи пример опстанка у немогућем искључиво због вере и љубави коју имају.
На њиховом примеру можемо највише да научимо и радује ме и буди наду то што се све више младих буди из кошмарног сна материјализма и окреће духовном хранећи се понајвише Косовом и Метохијом. Отуд је паника наших непријатеља све већа што свакодневно можемо да видимо кроз политичке притиске и потезе усмерене против Србије и Републике Српске. Бити Србин данас подразумева бити навикнут на неправду, али и не мирити се с њом.
5. Како видите улогу књижевности у очувању српске традиције и културе, посебно у контексту историјских изазова са којима се суочавао наш народ?
Улога књижевности и не само ње већ читавог спектра који нуди уметност поготово кроз филм и музику, изузетно је важна и можда од пресудног утицаја у овим временима. Погледајмо само колико емоција буди било која песма Данице Црногорчевић, Бранке Зечевић, Павлине Радовановић или Фенечких бисера, па ће нам бити јасно да су они за национални дух више учинили него сви политичари скупа икад. Морална обавеза сваког уметника је да један део своје каријере посвети управо подизању свести и очувању традиције баш због свих изазова са којима смо суочени. Књижевност између осталог ту игра велику улогу, јер ма колико се чинило да технологије преузимају или су преузеле примат, књига је као и у ранијим временима одолела и одолева и данас и самим тим преносиће истину и будућим генерацијама. Читалаца је било увек, а док је њих биће и препричавања и сведочења, а наша је обавеза пре свега морална да оно што чинимо буде и, између осталог, на корист своме роду.
6. Како доживљавате појам национализма у савременом српском друштву? Да ли сматрате да је он неопходан за очување националног идентитета?
Доживљавам га ка неопходан састојак на путу опоравка српског националног бића. Без здравог национализма нема ни љубави према земљи и народу, нема изграђене свести ко смо и какви би требало сходно томе да будемо у будућности, нити без њега можемо да имамо националну стратегију и циљеве у надолазећим временима. Нама су разни левичари, еврозалуђеници и наследници комуниста из прошлости српски национализам представљали као нешто лоше, толико упорно док многима нису наметнули да би тога требало да се стиде, а онда је са таквом безличном масом лако манипулисати и остваривати сопствене интересе. Наметнули су нам да је српски национализам корен свега лошег што се дешавало у ближој прошлости, а он је управо оно што нас је у одређеним пресудним моментима спашавало. Српски национализам је одувек био поштовање и љубав за своје без мржње ка другоме, он је одувек био чојство и јунаштво Марка Миљанова и као таквог га морамо градити у поколењима.
7. У свим вашим књигама, српско страдање није само историјска чињеница, већ је и дубоко лична прича. Како постижете ту дубоку емоционалну везу са вашим јунацима, који често носе бол и тугу народа?
Као што сте у самом зачетку питања поменули, оно је историјска чињеница, а нема Србина коме одређено страдање није и лична прича на овај или онај начин, па тако и мени. Јунаци су ту само да емоцију донесу, а када искрено осећате патњу и неправду, није је тешко удахнути књижевним карактерима. Неко сам ко је себи за циљ поставио да обилази места српског страдања али и успеха, места где се преплићу бол и понос. Одлазим на Косово и Метохију и у Републику Српску, посећујем места попут Зејтинлика или малог Зејтинлика у Соколцу, Маутхаузена или Јасеновца, гробове јунака попут Гаврила Принципа или гледано ка новијој историји Пеђе Леовца. Разговарам и обиђем људе који су из страдалних породица, саслушам њихову муку и немогуће је остати равнодушан на све оно што се доживи. То су приче о којима се може годинама причати, немогуће их је све и забележити, али кроз стварање књижевних јунака који ће поделити њихову бол и страдање, неке приче се могу испричати, а да се у њима свако препозна и поистовети. То је начин којим се постиже поменуто, али превасходно прво би требало поседовати жељу и хтење, дати себе да се искрено упознамо са свим што можемо, а остало ће доћи само по себи уколико је много чистог срца и нешто Божијег дара.
8. Који су Ваши будући планови у књижевности? Да ли радите на новом делу и можете ли поделити нешто о томе са нашим читаоцима?
Жеља и тежња ми је да пре свега довршим трилогију о страдалном Косову и Метохији. Тренутно се још увек бавим промовисањем последњег дела „Ораховац рововима омеђен“ и циљ ми је да овог пролећа поред 15 досадашњих, одржим још бар 10 до 15 промоција по градовима и мањим местима у Србији и Републици Српској, можда и у Црној Гори уколико буде прилике.
Већ сад могу да најавим прву овогодишњу промоцију која ће се збити крајем јануара у Деспотовцу, а верујем да ће и гостовања по неким другим градовима ускоро бити конкретно договорена. Тренутно прикупљам материјал за писање трећег дела, а од лета ћу конкретније започети истраживање и припрему за писање о дешавањима на Косову и Метохији 1999. и 2004. године. Постоје још неке идеје за које се надам да ћу их уз Божију помоћ успети реализовати, али о томе ћемо када за то буде одговарајући тренутак. Свим читаоцима Вашег портала желим срећан Божић и успешну годину, свако добро од Господа, мир Божији, Христос се роди!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
