Страдање Срба у Подрињу: Потресна ратна сведочења у књизи „Црне мараме Сребренице“

Књига „Црне мараме Сребренице“, аутора доктора Радомира Павловића, која је недавно изашла из штампе, говори о страдању Срба у Подрињу у последњем рату на том подручју.

Највећи део књиге посвећен је сведочењу жена које су изгубиле децу, мужеве, браћу и због чега су по српском обичају ставиле на главу црну мараму, коју неке од њих неће скинути до краја живота.

Набројана су српска села која су страдала и у којима, као што су Сасе, Ратковића, Крнићи, Радошеви, више нема становништва које је ту живело до 1992. године.

– Сваки дан мајка устаје и пита се зашто се то десило а одговора нема, нема њене деце ни истине ко их је и због чега убио. Пита се мајка – зар је њена црна марама мање вредна од белих марама других мајки, зар је живот њеног сина мање вредан од синова мајки у белим марамама – написао је Павловић.

Између осталих прича, потресан је крик мајке Добрине Продановић – српске хероине, која 1993. држи лобању сина Живана, кога је познала по навлаци на зубу.

Верујући комшијама да их неће дирати, почетком рата у Сребреници су остале Рада Милановић, Велинка Димитровски, Загорака Зекић, Анћелија Стјепановић и Иванка Ива Мирковић, али су убрзо биле зверски убијене.

Попис

Аутор Радомир Павловић наводи да ако се упореди попис становништва у Сребренци 1991. и податак да је тада било три пута више Бошањака него Срба, и упореди страдање Срба и Бошњака у Сребренци у задњем рату (1992-1995), евидентно је да је тај проценат исти, а све друго је лаж да су само жртве били муслимани, а кажњавани и осуђивани само Срби.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: