НАТО на кољенима: Русија добија нуклеарне мишиће из далеке будућности

Крстарице са балистичким ракетама, комплекси за ваздушне ударе и тешке интерконтиненталне ракете чине суштину модернизације руског нуклеарног арсенала, који би до 2027. године требало да се огрне у ново рухо.

Другима речима, ново копнено, морско и противваздушно атомско оружје ојачаће редове оружаних снага Русије.

Господари мора

Нуклеарни разарач „Лидер“, који још носи и ознаку 23560, биће најозбиљније опремљен војни брод на свету и представљаће озбиљну конкуренцију потенцијалним противницима. Изградња овог брода би требало да почне 2020. године. Предвиђено је да на овај брод могу да се поставе системи С-500. Капетан прве класе, експерт Василиј Дандикин,  потврђује да ће „Лидер“ постати главна снага поморских снага Русије.

„То ће бити ударна песница наше морнарице у надморским компонентама. Најједноставније речено, то је ракетна крстарица. Сада и САД и Кина граде разараче, али руски ’Лидер‘ ће се разликовати најпре по томе што ће имати нуклеарни погон, а користиће се опробани и доказано добри мотори који покрећу наше атомске ледоломце. Ова ракетна крстарица ће бити на равној нози са кинеским и америчким пловилима, а што се тиче нуклеарног погона, биће испред конкурената“, констатује саговорник.

Дандикин додаје да је Русија велика поморска држава и зато бродови као „Лидер“ подразумевају и велике издатке, али то значи и да су бројни научници упослени на испитивању нових домаћих технологија, које ће се позитивно одразити на економију Русије. Овај брод ће бити понос наше флоте, објашњава капетан прве класе.

„Требало би упоредо обучавати и пилоте и читаво људство за поморску авијацију и припремати их за све предстојеће новине. То је посебно важно имати у виду, јер се овде ради о неколико компоненети, не само поморској, већ и о авијацији. Капетане таквих крстарица, односно разарача, требало би дуго школовати, то су заиста посебни стручњаци. Добро је што је и када је руска војска пролазила кроз кризу ипак очуван јак кадар који данас може да пренесе знање на будуће капетане“, закључује Дандикин.

У наредној деценији требало би да буду поринути ракетни комплекси Р-30 „Булава“, на којима Московски институт топлотне технике ради још од краја деведесетих година прошлог века. До 2020. године руска морнарица ће, према садашњим плановима, добити осам пловила изграђених по пројекту „Бореј“. Подморнице „Бореј“, са запремином вишом од 14,7 хиљада тона, нешто су мање од својих претходница пројекта „Акула“. Међутим, наоружане са 16 ракета „Булава“, од којих свака има 6-10 бојевих блокова, ове подморнице представљају снагу на коју се може рачунати. „Бореји“ се одликују нечујношћу и великим маневарским способностима. Наоружани су са 16 балистичких ракета „Булава“, као и торпедима и крстарећим ракетама „Калибар“ и „Оникс“.

Северна руска флота има и највећу подморницу на свету, крстарицу „Дмитриј Донски“ из Пројекта 941 „Акула“. Дужина пловила је 172 метра, ширина 23 метра, газ око 11 метара, а запремина 49.800 тона.

„Дмитриј Донски“ је пројектован и изграђен 1980. године и наоружан са 20 балистичких ракета Р-39, али од 2002. године подморница учествује у испитивањима балистичких ракета „Булава“. Осамдесетих година конструкторски биро „Рубин“ почео је да израђује атомске подморнице у оквиру пројекта 955 „Бореј“, које треба да замене „Акуле“. Прва крстарица „Јуриј Долгоруки“ у састав Северне флоте је ушла 2013. године.

Чувари слободног неба

Стратешка авијација такође неће остати без новитета. Данас срж авијације чине тешки бомбардери — носачи ракета Ту-95МС „Медвед“ и Ту-160 „Бели лабуд“. Ваздушно- космичке снаге сваке године добијају по неколико модернизованих летелица.

Експерт Центра за војнополитичко новинарство, Борис Рожин објашњава да последње модификације наоружања претпостављају и дораду крстарећих ракета Х-101/102, и то подједнако са регуларним и нуклеарним бојевим главама, у складу са војном доктрином Руске Федерације.

„Што се тиче актуелних стратешких бомбардера Ту-160 и Ту-95 МС, њихову модернизацију можемо посматрати кроз усавршавање саме технике, са једне стране, и побољшање перформанси оружја, са друге. Последњих година се обавља значајан ремонт постојећих авиона, али се паралелно ради и на конструисању нових модела. Ове године је први пут полетео потпуно прерађени Ту-160М2, који се споља не разликује од свог претходника, али ће му перформансе бити значајно боље и чиниће основу руске стратешке авијације за далеке летове. Такође, модернизују се бомбардери Ту-95, уносе се промене које се тичу побољшавања електронике“, истиче Рожин.

Саговорник додаје и да је Ту-160 као летелица одлична основа, односно платформа, која оставља простора за даљу дораду.

„Зато ће постојеће летелице Ту-160 МС бити као врста примера, обрасца. У будућности ће се полако прелазити на перспективни авио-комплекс далеког домета, који је засад тек у повоју и његова примена се може очекивати тек у другој половини двадесетих година или почетком тридесетих. Са друге стране, имамо и Ту-95, који се сматра прилично старим моделом авиона, али ту остаје још места за дораду и модернизацију. Слично је и са Ту-160“, закључује експерт.

Извор Спутњика у одбрамбено-индустријском комплексу РФ пре неколико месеци је најавио да ће бомбардери Ту-22М3 бити наоружани хиперсоничним ракетама „Кинџал“.

Гаранти мира

Ракетна војска стратешке намене је увек, па чак и током деведесетих година прошлог века, увек била приоритет за војни и политички врх државе. Зато не чуди чињеница да је руски председник Владимир Путин је у обраћању Федералној скупштини првог марта ове године представио најновије видове руског наоружања који немају пандана у свету. Реч је о ракетном комплексу „Сармат“, подводним дроновима „Посејдон“, крстарећој ракети с нуклеарним енергетским уређајем „Буревесник“, авијационом ракетном комплексу „Кинџал“ и ласерском оружју.

Интерконтинентална балистичка ракета РС-28 „Сармат“, на којој се ради у Русији, биће највећа на свету ракета своје врсте. „Сармат“ ће бити тежак најмање сто тона, док маса његове бојеве главе може достићи десет тона. То значи да ракета може да понесе до 15 термонуклеарних бојевих глава. Очекује се да ће домет „Сармата“ бити најмање 9.500 километара и када почне да се користи, то ће бити највећа ракета у светској историји.

Као и друге савремене интерконтиненталне балистичке ракете, на пример „Јарс“, „Топољ-М“ и „Булава“, „Сармат“ је пројектован да елиминише противракетну одбрану противника. Осим тога, ракета може бити ојачана бојевим главама које имају способност маневрисања, па ће бити много теже пресрести га. Почетак серијске производње се планира за 2020. годину. Засад, у свету не постоје пандани овој ракети и она представља нови механизам у политици нуклеарног обуздавања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: