Страх од отказа један је од најчешћих узрока непријављивања родно-засноване дискриминације на раду

Родно-заснована дискриминација на раду ријетко се пријављује надлежним институцијама у Црној Гори, а страх од отказа један је од најчешћих узрока њеног непријављивања, саопштено је на конференцији Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).

Истраживачица-политиколошкиња, Драгана Жарић, казала је на конференцији „Случајеви дискриминације жена у вези са радом“ да је СМЦГ вршио мониторинг судских случајева родно засноване дискриминације жена пред основним судовима у Подгорици, Котору, Бијелом Пољу, Никшићу и Колашину.

„Узорак који смо имали је 29 судских случајева. То није репрезентативан узорак, али нам је освијетлио неке феномене и тенденције. Највише случајева родно засноване дискриминације жена је било у Подгорици -18, у Основном суду у Котору их је било пет, а по два у основним судовима у Бијелом Пољу, Никшићу и Колашину“, навела је Жарић.

Просјечно трајање поступака у ових 29 случајева је нешто преко годину, казала је Жарић, наводећи да је најефикаснији био Основни суд у Бијелом Пољу, а да је најдужи случај трајао четири године и вођен је пред Основним судом у Подгорици.

„Када су у питању послодавци које жене туже због родно-засноване дискриминације на раду, више их је у приватном сектору, што је донекле потврдило перцепцију приватних послодаваца као оних који чешће крше радна права жена. Чешће се пресуђује у корист послодаваца, него у корист жена пред основним судовима. Тај проценат је око 59 одсто у корист послодаваца и 41 одсто у корист тужиља“, рекла је Жарић.

Мониторинг судских случајева је, како је казала, показао да виши суд најчешће потврди пресуду основног суда.

„Скоро сваки случај који смо анализирали пресудио је различити судија, па смо закључили да не постоји специјализација судија у овој области, што би било пожељно. Од 29 случајева, у само два можемо рећи да је тужбени захтјев директно повезан с родно-заснованом дискриминацијом. У свим осталим случајевима индиректно смо довели у везу то што је тужиља жена“, навела је Жарић.

Казала је да је анкетно истраживање, које је СМЦГ спровео, показало да родно-заснована дискриминација на раду постоји, и да је перципирана као високораспрострањена појава у друштву, али да се не пријављује.

„Двије трећине испитаника сматрају да родна дискриминација на радном мјесту у Црној Гори постоји. Међутим, када те испитанике питате да ли сте ви или неко из вашег окружења биле жртве родне дискриминације на радном мјесту, проценат се смањује. Проценат се још више смањује кад их питате да ли је случај пријављен. Чак 92 одсто ових случајева остаје непријављено“, навела је Жарић.

Истакла је да је један од највећих разлога непријављивања случајева страх од отказа, односно страх од послодавца.

Говорећи о препорукама, Жарић је оцијенила да је потребно упоставити базу или регистар случајева родно-засноване дискриминације на раду, који би водиле институције које се овим проблемом баве.

„То би умногоме олакшало будућа истраживања, планирања и стратегије дјеловања, како институција, тако и невладиног сектора, академског особља и истраживача. Тренутно овакву базу посједује само Омбудсман“, навела је Жарић.

Извршна директорица Центра за женска права, Маја Раичевић, истакла је да постоји велика потреба за сервисима подршке кад је у питању родна дискриминација у области рада и запошљавања, наводећи да институционални механизми који постоје нису довољни, као и да је потребан проактивнији однос инспекције рада у праћењу ових предмета.

„Прво истраживање које је радила наша организација је завршено 2018. године. Закључци су представљени доносиоцима одлука. Ове године спроводимо ново, велико истраживање које ће такође укључити податке које је представио СМЦГ“, навела је Раичевић.

Учесници су се сагласили да ће ти подаци бити врло значајни за надлежне институције, јер се ради о првом истраживању које је у судским пресудама регистровало родно-засновану дискриминацију на раду.

Раичевић је упозорила је да је пандемија коронавируса додатно отежала ситуацију када је у питању родна дискриминација у области рада и запошљавања.

Правна експерткиња Ивана Михајловић, оцијенила је да судски и други релевантни органи нису довољно сензбилисани да воде поступке који се односе на родно-засновану дискриминацију на радном мјесту.

„Запослене жене нису довољно охрабрене зато што не постоји довољно позитивне и друге судске праксе о заштити оваквих предмета. С друге стране, као друштво смо иначе оптерећени различитим предрасудама и стереотипима, па је и то један од разлога због чега се дискриминација не пријављује“, навела је Михајловић.

Сматра да је најважније охрабрити жене да почну да говоре о проблему.

Говорећи о предметима за које је женама пружала бесплатну правну помоћ, Михајловић је казала да су се они најчешће односили на умањење зараде, незаконити престанак радног односа и мобинг.

Потпредсједник Синдиката медија Црне Горе, Радомир Крачковић, рекао је да да та организација спроводи пројекат „Равноправност кроз правду, случајеви дискриминације жена у вези са радом“ од јануара прошле године, наводећи да су у оквиру њега спровели активности које се односе на пружање бесплатне правне помоћи и правних савјета женама које су жртве дискриминације на раду и анализу судских поступака у којој су жене тужиле послодавце због дискриминације на раду.

Мониторинг судских случајева помогао нам је да изведемо важне препоруке за домаће институције.

„Општи циљ пројекта је смањење родно-засноване дискриминације на раду и пројекат је дао важна сазнања која можемо искористити у борби и за бољи положај запослених у медијима, са посебним нагласком на жене“, навео је Крачковић.

Представница Институције Обудсмана Дина Кнежевић подсјетила је да је та институција у току 2015. године спроводила сличан пројекат као СМЦГ, наводећи да је узорак био мали.

„Оно са чим смо се суочавали и тада, а видим и сада, а то је да судски органи не препознају и не разликују дискриминацију и мобинг. Мобинг је био регулисан Законом о забрани дискриминације до 2014. године, од тада више није и сматра се посебним институтом. Препознајем и да је статистика велики проблем у овој области дискриминације и родне дискриминације“, навела је Кнежевић.

Предсједница Основног суда у Подгорици, Жељка Јововић, казала је да се питање специјализације судија поставља већ дужи период, наводећи да је тешко ускладити све обавезе које судије имају, али да ће радити на томе.

Представница Уније послодаваца Црне Горе Звездана Олуић истакла је да начела једнакости и недискриминације морају бити примјењена у једној организацији у односу на све запослене, без обзира ком нивоу тај запослени или запослена припада.

Догађај је организован уз подршку Европске уније и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: