ИН4С

ИН4С портал

Штрбац о књизи „Хроника прогнаних Срба“: Дигнимо узбуну ради истине

1 min read
"У књизи сам пронашао податке о жртвама Јасеновца.... Учите цијели живот кроз све школе да је само Јасеновац однио 700.000 живота, а у књизи је он свео на 30.000."

Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је најјаче оружје у борби српског народа за истину о трагедији која га је задесила у 20. вијеку истина и чињенице.

Штрбац, који је на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду представио издање „Хроника прогнаних Срба пет“, рекао је да, идеално гледано, истина може да буде само једна, али да у стварности има много истина те да се стога Срби за своју истину морају борити на један дубински начин и институционално, што до сада није био случај.

„Србима недостаје континуитет и дубина размишљања. Веритас је поводом 20-годишњице Олује тражио новац за међународни научни скуп и није га добио. Хрвати су организовали скуп и данас те њихове истине преко свјетских ауторитета иду у свијет“, рекао је Штрбац.

Он је указао и да хрватска „Википедија“ има најмање десет пута више прегледа него српска, а да се на њој све што вриједи српско представља као хрватско, а чињенице искривљују и лажирају.

„Стицајем околности први текст у овогодишњој Хроници прогнаних Срба се бави темом: Чији је писац Владан Десница? Хрвати га упорно својатају, а ја износим аргументе који то побијају и жХроникуж закључујем питањем у посљедњем тексту: А чији је Стојан Јанковић, предак тога Деснице?„, рекао је Штрбац.

Он је нагласио да је застрашујуће читати хрватску „Википедију“ на којој с информишу и образују милиони младих људи.

„Треба заиста да се дигнемо на узбуну. Одговорни власти треба у Србији да нађу начина да се види шта се то све налази на жВикипедијиж и да се парира. Аутори тих текстова су људи који немају име, али зна се заправо ко креира те тексове“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да Хрвати плаћају људе, дају им смјернице како ће радити и зато имамо тај резултат, да све што је код Срба ваљало да они присвајају… за извјесно вријеме, пошто нема народа неће бити ни трагова да су тамо били Срби“, упозорио је Штрбац.

Он је нагласио да су Срби кроз историју заборављали трагичне догађаје и да су се трагедије српског народа циклично понављале, а њихово страдање и жртве су минимизиране.

Стога је, каже Штрбац, неопходно пописати жртве и све документовати, што „Веритас“ и ради.

„У овогодишњој Хроници се налази мој реферат о погинулим, прогнаним о егзодусу 1995. године и оном тихом егзодусу који траје и данас са Округлог стола о прогнаним у Бањалуци. Ми смо убацили фотографије и чланке. Има и Срне која нас прати и извјештава веома коректно… Да је памети код осталих српских медија, они би попут Срне пратили догађаје везане за српске жртве. Чини ми се да више помињу жртве других народа, него сопственог народа“, рекао је он.

Туђманове кривотворине

Штрбац је рекао да се раних 90-их, читајући „Беспуће повијесне збиљности“, првог предсједника Хрватске Фрање Туђмана који врви неистином, трајно опредјелио да све што ради „Веритас“ и он буде базирано на чињеницама.

„У књизи сам пронашао податке о жртвама Јасеновца…. Учите цијели живот кроз све школе да је само Јасеновац однио 700.000 живота, а у књизи је он свео на 30.000. Ја сам се питао зашто је то тако. Овдје је неко луд. Па да су у питању кромпири превише је. Играмо се жртвама“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да је „криминал“ када се једна жртва заборави, а камоли када се више од пола милион људи скрајне.

„Подједнако није добро ни када се смањује ни када се повећава. Најбоље је исправно када се попишу жртве. и ми се то трудимо“, рекао је Штрбац.

Он је нагласио да га радује што је тај труд препознат и да је фасциниран што је штанд „Веритаса“ на сајму посјетио неуобичајено велики број младих људи који су тражили информације о Крајини, као и то што су промотери „Хронике“ били млади људи.

Штрбац каже да су двоје од промотера дјеца из избјегличке колоне, који су тада имали по девет година тада, а једно од њих је сада доктор наука. Говорио је Јован Ивић, унук Јована Рашковића, и Милица Поповић.

„То што су рекли да уче из мојих жХроникаж, да то што ће наћи у мојим књигама нема у другим, мени даје велики подстрек да наставим да радим онако као радим јер ми стари одлазимо. Биолошки сат ради, а на младима свијет остаје“, поручио је Штрбац.

(Глас Српске)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *