Стриктне мјере екстрадикције: Мале шансе да ће Велика Британија изручити Душка Кнежевића
1 min read
Душко Кнежевић
Интерпол Подгорица послао је прије 20 дана, европској централи Интерпола у Лиону захтјев за расписивање међународне потјернице за власником Атлас групе Душком Кнежевићем.
Међутим, ако тај захтјев буде прихваћен, тек онда креће главобоља за нашу Владу, правосуђе и дипломатију. Ако је судити по документима на званичном сајту владе Уједињеног Краљевства – до изручења Кнежевића Црној Гори, треба прећи мукотрпан пут испуњавања ригорозних законских процедура који би могао да се одужи у недоглед.
Прије свега Велика Британија, како је наведено у званичним документима, када су у питању екстрадиције, дијели државе у двије категорије – оне са којима има „Екстрадициони акт“ и оне са којима има „Интернационални екстрадициони акт„.
Црна Гора спада у другу категорију у коју су, између осталих и Русија, Србија и Албанија. За ту категорију држава важе много стрикније мјере екстрадиције него кад су у питању земље прве категорије у коју спадају рецимо – Белгија, Шведска, Италија, Њемачка, Франскуска.
Иако смо са Великом Британијом прошле године завршили преговоре о закључењу уговора о изручењу, тај уговор још није званично верификован, изручење бјегунаца из Британије у Црну Гору и обрнуто обавља се у складу са Европском конвенцијом о екстрадицији, коју су потписале обје државе.
Исцрпљујуће законске процедуре
Да би се неко испоручио Црној Гори потребно је да о томе донесу одлуку „државни секретар Уједињеног Краљевства и судови који су територијално надлежни за екстрадицију“.
Евентуалном поступку изручења слиједе следеће процедуре:
„Захтјев за изручење се упућује државном секретару, затим државни секретар одлучује да ли ће потврдити захтјев. Ако секретар потврди захтјев судија надлежног суда одлучује да ли ће издати налог за хапшење„, наводи се на званичном сајту британске Владе.
Тек након што су ти почетни услови задовољени, како се даље наводи – тражено лице, у овом случају Кнежевић, се хапси и изводи пред суд.
„Затим слиједи прелиминарно саслушање, па саслушање о изручењу и тек онда Државни секретар одлучује да ли ће наредити изручење„, наводи се у документу на званичном сајту британске владе.
Према овоме значи да у сваком моменту Државни секретар може да одбије изручење ако сматра да за то постоје разлози.
Државама које су поднијеле захтјев, такође се савјетује да поднесу иницијални нацрт захтјева Крунској тужилачкој служби (ЦПС) како би се евентуални проблеми ријешили.
Прије свега сертификат и налог
Прије него што захтјев уопште дође до државног секретара он се поднеси Јединици за међународну криминалитет – International Criminality unit (ICU) у Министарству унутрашњих послова.
Када су испуњени сви основни критеријуми, како се наводи у документу, државни секретар потврђује захтјев и шаље га судовима.
„Ако је суд увјерен да је достављено довољно информација, може се издати налог за хапшење. Суд се мора увјерити да постоје оправдани разлози за вјеровање да је понашање описано у захтјеву кривично дјело изручења (што укључује захтјев за двоструку инкриминацију)“, наводи се у документу.
Генерално, информације које прате захтјев треба да садрже: појединости о особи, детаље о дјелу за које су оптужени или осуђени, ако је лице оптужено за кривично дело: налог за њихово хапшење или привремено хапшење (или аутентична копија), ако је неко незаконито на слободи након осуде за кривично дјело: потврда о осуди и казни (или овјерена копија), или за привремено хапшење, појединости осуде, доказе или информације које оправдавају издавање налога за хапшење у Уједињеном Краљевству, у надлежности судије суда који би одржао саслушање о изручењу.
Ако се судија увјери да су испуњени сви процедурални захтјеви и да се не примјењује ниједна законска одредба о изручењу, случај иде код Државног секретара.
И након свега постоји могућност жалбе
Али и након све те процедуре, на одлуку судије да пошаље случај државном секретару може се уложити жалба Високом суду, у року од 14 дана од дана доношења одлуке судије.
Ако та жалба буде одбијена, слиједи нова правна компликација. Високом суду адвокатски тим Кнежевића може року од 14 дана да уложи жалбу на одлуку о изручењу које наложи државни секретар!
Ако и поред свега тога није довољно правних заврзлама тражено лице, у овом случају Кнежевић, може поднијети захтјев за жалбу Врховном суду против одлуке Високог суда.
Чињеница да Кнежевић има британско држављанство нема неки превелик утицај на одлуку о изручењу, макар се тако да наслутити из документа на сајту британске владе.
„Велика Британија ће, као ствар политике, изручити своје властите држављане, под условом да се не примјењују препреке за изручење„, наводи се у документима британске Владе.
Горе наведене правне процедуре дјелују веома компликовано и јасно је да, уз правну подршку доброг адвокатског тима Кнежевић може да остане у Лондону још веома дуг временски период.
Извор: Стандард
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
