Стрип "Дикан" напокон у књигама

Стрип цртач Лазо Средановић (74) овогодишњи је добитник награде за животно дело – специјалног признања за допринос српском стрипу 11. Међународног салона стрипа, а његов серијал о старим Словенима – „Дикан“ објављен је у виду књиге у колору.

Издавачка кућа „Еверест Медиа“ из Београда је овог лета објавила прву књигу хумористичко-акционог стрипа „Дикан“, једног од најпопуларнијих и најдуговечнијих стрипова бивше Југославије.

Стрип „Дикан“ излази од 1969. године и у „Политикином Забавнику“ су до сада објављене 23 епизоде.

Седамдесетих година тираж „Забавника“ је, како је подсетило Удружење стрипских уметника Србије, био и до 400.000 примерака, на српском и словеначком језику, тако да су „Дикана“ својевремено читали милиони људи.

Аутор цртежа је Средановић, а сценаристи су били Никола Лекић, Нинослав Шибалић, Миленко Матицки, Бранко Ђурица, Слободан Ивков и сам Средановић.

Прва књига „Дикан“ (2013), у тврдом повезу, на 224 стране великог формата, доноси 11 епизода стрипа из периода од 1969. до 1971, које су сада дигитално рестауриране и обојене.

У књизи су објављене епизоде „Буздованске игре“, „Битка у Црној Шуми“, „Тајне Сингидунума“, „Зовите ме Зокан“, „Мис Папричица“, „Господар Диоклецијанове палате“, „Узбудљива пловидба“, „Дикан и цар Јустинијан“, „Велика трка“, „Пут у Сирмијум“ и „У земљи Гепида“. Поред стрипова, објављени су и текстуални и ликовни додаци.

Књига је рађена у сарадњи са редакцијом „Политикиног Забавника“, тако да су у њој и чланци „Забавникових“ новинара Вере Смиљанић и Петра Милатовића. Свој допринос су дали и словеначки историчар стрипа Изток Ситар и београдски историчар и уредник ове књиге Зоран Стефановић.

Књигу су ликовно обликовали познати београдски уметници Раде Товладијац и Добросав Боб Живковић.

У овај пројекат, започет 2007. године, укључени су и историчар југословенског стрипа Здравко Зупан, као и уредник „Политикиног Забавника“ Зефирино Граси.

Предвиђено је издавање још три књиге, а пројекат је подржало Удружење стрипских уметника Србије.

Уредник књиге Стефановић оценио је да је „у српској и југословенској култури Дикан чудо, ништа мање од старијег му сабрата Астерикса, млађег рођака Хогара, Микија Мауса, Таличног Тома или Гаше Шепртље“.

„Као најутицајнији и вероватно најважнији јунак модерног српског стрипа, ‘Дикан’ је одавно надишао и оквир свог рађања и све своје приче. Овековечио је своје ауторе. Уградио је себе и у сам ‘Политикин Забавник’, не мало доприневши оној бројци од 400.000 примерака тиража којом се лист европски дичио у 1970-им“, истакао је Стефановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: