Строго, строже, најстроже…

Пише: Емило Лабудовић

На овај начин се компарира придјев „строг“, а степен компарације је или ствар избора или ситуације, личности или појаве на коју се исти односи. И, кад је о језику, правопису или стилу ријеч, код употребе овог придјева углавном нема проблема јер се ова лекција усваја још у четвртом основне. Али, постоји језик у којем се при коришћењу овог придјева лако може „оклизнути“. Тај језик је језик дипломатије.

У дипломатији свака олако изговорена ријеч, придјев поготово, може да изазове далекосежне последице. Зато се дипломатским језиком говори опрезно и пипаво, као да се гази по јајима, при чему се строго води рачуна да се остави простор за корак уназад. А то подразумијева да се суперлатив, као највиши степен компарације, ријетко користи јер погрешно употријебљена ријеч је исто као и испаљени куршум, метак луталица. Али, ово очигледно не важи за дипломатско изражавање и дипломатску комуникацију коју користи Министарство вањских послова Црне Горе. Министарство чији је курс дефинисала и још увијек њиме управља ДПС, чији се трагови отворене издаје ни данас не могу укрити.

Најсвјежији примјер таквог безглавог истрчавања црногорске дипломатије је реакција на најновији инцидент који се догодио на Косову. Оружани сукоб полиције тзв. Косова са групом Срба у селу Бањска, при чему су погинули један полицајац и четворица Срба, наишао је на жестоку реакцију дипломатске јавности Европе, па и шире. Јер, свакодневна ескалација притиска на косовске Србе, којим Куртијева администрација, уз подршку неколико моћних „спонзора“, покушава да ову свету српску земљу етнички очисти, лако би могла да се претвори у ратно жариште најширих размјера. И стога не чуди осуда инцидента која је стигла са многих адреса. Али, ни са једне од њих није стигла тако жестока реакција као из Подгорице. Најжешћа. И најстрожија.

Чак и оне земље за које се, с правом, сумња да стоје иза кулиса сцене на којој се одвија Куртијев шоу и призивање рата, реаговале су уобичајеним дипломатским вокабуларом: релативно уравнотежена осуда и позив објема странама на суждржаност и повратак дијалогу. Лицемјерно -да, дипломатски – такође да. А само је дипломатска Црна Гора НАЈСТРОЖИЈЕ осудила „напад на полицију и смрт косовског (албанског) полицајца“! О другој страни, о другим жртвама – ни ријеч. Јер, онај који једном изда мора довијека да се доказује.

Није први пут да Црна Гора испредњачи када је о сипања соли на рану Србије ријеч, и то онда када то од ње нико и не тражи. Чак и онда када највећи број од 193 државе свијета, укључујући и један број власника њене „независности“, то једноставно прећути или игнорише. Али, у овом случају било је нечега и изнад политике. Било је жртава, на обје стране. Чак је и предсједник Србије, Александар Вучић, изразио жаљење и упутио саучешће породици погинулог полицајца. Колико искрено, то само он зна, али да је поступио дипломатски и државнички – знају сви. Али, за МВП Црне Горе српске жртве су оно што су одвајкада биле – колатерална штета.

Црногорски државнички брод који, као „уклети Холанђанин“ лута међународним водама, сударајући се са половним политичким креатурама какве су Ескобари, Шмитови, Пицуле, Чанци и ини, и овог пута се насукао на гребен самопоштовања. Јер, мада црногорско умјерено и реципрочно реаговање, без обзира што га нико није тражио, не би спасило ни косовске жртве ни косовску ситуацију, спасило би, макар и дјелимично, само образ државе која се до грла увалила у клоаку међународних односа. Жестоко, жешће, најжешће.

Само најмоћнијим државама је дато да се у дипломатији понашају као слон у радњи са порцеланом. Оне мале, немоћне и неспособне, ову дјелатност морају да обављају са много опреза, пипаво и у рукавицама. У противном, посртање и пузање, безглаво лутање и климоглави на све стране, жестоко, жешће и најжешће, наставиће се без краја и конца. Тешко земље која себе нема.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: