Стубови љубави

Пише: Стефан Грломан

Ту на вашим „границама“, тамо до куд’ сежете и гдје вам се завршава мозак, на вашем крају је почетак наша слобода коју никада нећете ни имати ни разумјети.

Како сте мислили и чиме одвојити Ђурђеве Ступове и Милешеву? Којим се то међама, ланцима, бодљикавим жицама, стражама, цариницима, уредима, законима и затворима развезује духовна веза? У којим то „државама“ ваше главешинске главе спавају и одвајају – одвајају за себе, од свију и свега?

И законом похлепе дођосте до тога да се и од Бога отме. Тијесно постане у кожи па се расплине и жеља да се одвоји, омеђи, „озакони“ пендречи мирис тамјана. А којом то силом зауставити мили мирис ношен вјетром? Пој пјесме духовне што весели и буди кроз горе и ријеке, преко мора и брда? Зар не можете појмити да постоје људи и постоји љубав Божија која се не збраја и не усукава међу међе него се шири и сабира душе у бескрај?!
Дом је Васељена сва. И небо је држава. Слијепци са очима. Узалуд вам вид земаљски!
Не случајно вас питах баш за Ђурђеве Ступове заштићене УНЕСКО-ум и Милешеву у којој је „Бели Анђео“, кога је – не заборавимо то никада Европа као први кадар „послала“ Америци, тиме је „поздравила“ и „представила“ јој се у зачетку сателитске комуникације између два континента 1962-ге године!
Знате већ колико су близу Ступови и Милешева, а ви их „удаљисте“ неким умним и физичким границма. Знате да су заправо у истој регији, како се у цркви каже – „епархији“. Срушићете их, спалити? То је већ било и обновили се и живе и обновиће се увјек – као Васкрси. И родиће се нови – као Божићи! За сва и у сва времена – заувјек, за све људи и свуда – за Христа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: