Студент направио мапу слава: Свугдје гдје има Срба, слави се слава

Студент Правног факултета Душан Дачић направио је веома занимљиву мапу распрострањености и особености крсне славе у Срба.

Слава се уз коло и гуслање налази на УНЕСКО-вој листи нематеријалног културног насљеђа и слави се од Анкориџа до Владивостока. Свуда гдје има Срба, слави се слава.

Дачић за МОНДО каже да је у протекле три године направио преко 70 карти о разним темама које се тичу Србије и српског народа и да је пожелио да поред свега досад урађеног, обради и славу.

„Срби су специфични хришћани и православци баш по слави, а досад нисам наишао ни на једну карту простирања славског обичаја, што је за мене био мотив више при раду“, рекао је он.

Каже да је процес мапирања овакве теме био врло компликован.

„Рекао бих да је ова карта досад била најзахтијевнија за израду због велике разлике између становништва разних области и њихових обичаја, као и племена у Црној Гори и Албанији, које је требало што једноставније представнити на самој карти, ради разумљивости“, навео је Дачић.

Он је објаснио да нису представљени само данашњи славари већ и простори гдје се у прошлости славила слава, као и мјеста гдје католици и муслимани славе.

Најчешће славе у Србији су Никољдан, Митровдан и Ђурђевдан, а Дачић каже да се ни у региону слика у том погледу посебно не мијења.

Наводи и да неке мање области често имају као најчешћу славу неког другог светитеља, на пример светог Илију (Илиндан) који је такође врло честа слава.

На мапи коју је Дачић урадио уз помоћ Игора Јарамаза, политиколога из Београда, Милопа Стојановског и других колега, може се видети да су најчешће славе међу Власима – Митровдан, Никољдан и Аранђеловдан, а да у такозваном Румунском Банату гдје су Срби некада чинили значајан дио становништва, данас их скоро нема.

Исто тако, занимљиво је да Бугари у царибродским селима немају крсну славу, већ славе сеоску славу.

Иначе у западној Бугарској је славски обичај до Првог свјетског рата био потпуно потиснут и замијењен до тада непознатим празником – Именданом.

Исти празник замијенио је славу и у дјеловима вардарске и бјеломорске Македоније.

У Старој Србији и Македонији слава има и локалне називе – сведен, служба, слуга, ден.

Албанска католичка племена Груде, Хоти, Клименти, Кастрати, Шкреље, Шаље, Берише, Душмани, Шоши, Топлана, Мазреку, Кири, Плани, Мертури и Никај славе славу и покровна слава свих племена је Никољдан.

На Макарској ривијери постоје хрватска села чији житељи славе славу: Заострог, Дрвеник, Подаца, Брист, Градац, Баћина, Живогошће, Игране, Подгора, Драшнице. Вргорац, Кокорић, Сридуша, Кленак, Козица, Завојане, Равча, Драгљане, Бања, Котези.

До 10. вијека се у Дубровнику славио Срђевдан.

Најчешће славе у Босни на крају 19. вијека биле су Ђурђевдан, Никољдан, Јовањдан, Стефањдан и Аранђеловдан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: