„Студентска иницијатива“ предлаже: Нећу да идем
Студентска иницијатива покренула је још једну акцију под називом „Нећу да идем“, која је већ узела маха на друштвеним мрежама. Наиме, бројни млади људи из нашег града и земље објављују статусе са текстом “Знам их 20 (или неки други број) и нећу да идем!” Тиме указују на све већи број младих људи, средњошколаца и студената, који своје животне планове кују углавном за неке стране земље, далеко од свог града. То је заиста тренд који у посљедњим годинама озбиљно угрожава црногорско друштво, преносе домаћи портали.
Велики број младих већ са уписом средње школе почиње припреме за свој образовни, интелектуални и културни развој у иностранству, јер како кажу, у Црној Гори не постоје адекватни услови за тако нешто. Један дио њих се пријављује и покушава да се пронађе на београдским универзитетима, као најквалификованијим у нашем региону, док други, они имућнији или врхунски ђаци који су својом посвећеношћу и радом добили неку стипендију, студије настављају у европским метрополама или Америци. Осим тога, одлазак на рад у Америку, посебно у љетним мјесецима, постала је подгоричка свакодневница.
– Нећу да идем, означава нашу жељу да останемо и стварамо своју будућност у нашој земљи, а не у туђини. Много људи из мог најближег окружења се одлучило на тај корак, да потраже боље услове негдје друго. Најприје мој отац, па моја два најбоља пријатеља који студирају у Словенији и Швајцарској и немају намјеру да се врате, затим неки чланови родбине, а такав је примјер и код људи са којима проводим вријеме, готово сви имају неког ко је срећу потражио негдје вани”, каже Јована Дамјановић, члан Студентске иницијативе.
– Желим да останем у Црној Гори зато што волим ову земљу и не желим да драге људе гледам једном годишње. С друге стране желим и да одем јер не бих да сваког дана размишљам о стварима о којима размишљају људи у Црној Гори који живе на рубу егзистенције. Мислим да се знање и труд готово свугдје више цијене него овдје. Без обзира на то вјерујем да ће ова кампања пробудити оне који игноришу овај проблем, те да ћемо се заједно, као друштво, изборити са њим, закључује Дамјановић.
Студенткиња Економског факултета и чланица Студентске иницијативе Теодора Павићевић врло је критична по овом питању.
“То су сви они који су одустали, који нису имали снаге да се изборе за своју будућност у својој земљи. То су људи које је садашња политика отјерала из свог града и земље негдје даље. Ти људи су снага и вриједност ове државе а сада ту вриједност и снагу дају некој другој земљи. Вриједи се борити за нашу и за будуће генерације, да могу да живе, раде и зарађују овдје гдје им је и мјесто и гдје припадају”, сматра она.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Definitivno,svako ko iole ima šanse,neka bježi iz ove zone sumraka.
Totalno pogrešno. Ne vrijedi svoju budućnost planirati u opljačkanoj i oglodanoj zemlji. Još je nepoštenije projektovati život svoje djece u ovom provizorijumu u kome se ne živi, nego se život imitira.
Па немој да идеш. Шетај тацну, вози такси или пери климе и пуни џепове триглодитима који презиру стручност, знање и искуство. тестирај своју љубав према држави на дивљем тржишту рада па се после јави. Тата савија леђа преко да би ти мрсомудио из те селендре.