Студије доказале зашто касни оброци нису здрави и зашто се гојимо кад једемо ноћу

Исхрана у одређено вријеме током дана може директно да утиче на нашу биолошку регулацију тежине. Истраживања показују да се то догађа кроз три кључна начина: прво, утиче на број калорија које сагоријевамо, утиче на осјећај глади, а јело у одређено вријеме повезано је и са начином на који наша тијела складиште масти.
Гојазност погађа стотине милиона људи широм свијета. А последња истраживања дају драгоцјен увид у то како се ризик од гојазности може смањити на релативно једноставан начин – само ако једемо своје оброке неколико сати раније.

Претходне студије су већ показале везу између времена оброка и добијања на тежини, али су истраживачи жељели детаљније да проуче ту везу, као и да открију биолошке разлоге који су заслужни за то. Укратко, зашто се гојимо кад једемо ноћу?

– Жељели смо да тестирамо механизме који могу да објасне зашто касно једење повећава ризик од гојазности – рекао је неуронаучник Френк Шир из Бостона 2022. године када је студија објављена.

– Претходна истраживања која смо спровели показала су да је касно једење повезано са повећаним ризиком од гојазности, повећаном тјелесном масноћом и безуспјешним покушајима за губитак тежине. Хтјели смо да видимо зашто – навео је неуронаучник Шир, преноси Б92.

Истраживање је било строго контролисано и укључивало је 16 учесника са индексом тјелесне масе (БМИ) у опсегу прекомјерне тежине или гојазности. Сваки волонтер је прошао кроз два различита експеримента у трајању од шест дана, са претходно строго контролисаним спавањем и јелом, и неколико недеља између сваког теста. У једном експерименту, учесници су се држали строгог распореда од три оброка дневно у уобичајено вријеме – доручак у 9 ујутро, ручак у 13 сати и вечера око 18 сати.

У другом, три оброка су помјерена назад (први око 13 сати, а последњи око 21) – дакле ручак, вечера и вечера. Кроз узорке крви, анкетна питања и друга мјерења, тим је успио да направи бројна запажања. Код испитаника који су имали касније оброке, нивои хормона лептина – који нам говори када смо сити – били су нижи током 24 сата, што указује на то да су се учесници можда осјећали гладније.

Калорије су се сагоријевале спорије. Тестови су такође показали да експресија гена за масно ткиво – која утиче на то како тијело складишти масноће – повећава процес адипогенезе који гради масно ткиво и смањује процес липолизе који разлаже масти. То се односи на комбинацију физиолошких и молекуларних механизама који повећавају ризик од гојазности.

– Изоловали смо ове ефекте тако што смо контролисали збуњујуће варијабле као што су унос калорија, физичка активност, сан и изложеност свјетлу, али у стварном животу на многе од ових фактора може утицати и време оброка – рекао је Шир.

Оно што ова студија показује јесте да узимање хране раније у току дана може утицати на три кључна начина на који наша тијела балансирају енергију и ризик од гојазности – и то је промјена којом је неким људима можда једноставније да управљају него придржавање дијете или режима вјежбања.

У будућности, тим жели да уради истраживање које укључује више жена (само 5 од 16 волонтера су биле жене у овом случају), као и истраживање које анализира како промјене времена за спавање у односу на вријеме за јело могу такође утицати на ове процесе.

– У студијама већег обима, гдје строга контрола свих ових фактора није изводљива, морамо да размотримо како друге варијабле околности, понашања и животне средине мијењају ове биолошке путеве који су у основи ризика од гојазности – рекао је Шир.

Извор: РТС, Science Alert

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: