Стварно је лијепо знати ко си, и у школи, и на послу, и кафани, и на крају свијета, и на ПОПИСУ
1 min read
Ми знамо ко смо
Спознаја о неутихлом српству у Црној Гори као о, посве, природном стању, не долази само од пуне, и заокружене свијести о непорецивом културно-историјском трајању које је толико снажно и темељно уграђено у традицију ове земље откако је још Свети Сава 1219. у Зети основао једно од првих владичанстава Српске православне Цркве (а нема мјеста сумњи да је прије њега било другачије).
Та се спознаја, некако, истовремено огледа и у феномену да се у земљи збуњеној од толико хетерогених идеја, утицаја различитих интересних групација, немилосрдне медијске машинерије, механизама политичког Запада и пројектних политика које се спроводе, не по срцу и природи ствари, већ по службеној дужности, једино српство јавља као чиста и ненатруњена истина која може функционисати без наплаћивања чланарине, опомињућег погледа надређеног на послу, диктата врха партије или зависно од годишњег профита Бемакса, Плантажа, банке шефа државе или неке сличне компаније.
И чим се не спроводи присилом, чим се ради разјашњавања и инпута у смислу „Видиш ли ово? Е па ти си то и то!” не каче заставе на свакој другој згради (истих ових компанија), чим се спорт, државни празници и национална телевизија, агресивно не користе са сврхом промоције твоје националне идеје, и чим си национално жив и не плашиш се пописа, а власт је промијењена или је приказан филм неког опскурног режисера, онда не може бити јасније да је твоје становиште непрекинута вертикала чврсто укопчана и са прецима и са потомцима, а не исконструисана политичка фатаморгана или пројекат политичких елита.
И стварно је лијепо дисати ваздух ове земље без полагања рачуна било коме, без отровне мучнине и бјеснила које се неминовно јави након толико година „Ја нисам то, него сам то!” тврдоглавог порицања, стварно је лијепо ући у ризницу Цетињског Манастира или у Народни музеј без страха да би те неки напис или експонат могли етнички демантовати па да после немаш мира годинама; стварно је лијепо стати испред заставе у чијем се пркосном, тробојном, вјечитом меандрирању огледа и јасно види читав понос једног непокорног народа који је велик својом суштином, а не тренутном снагом партије или једног од два нарко-картела у земљи; стварно је лијепо изговорити „Посвету праху оца Србије” и осјетити припадност и посвети, и праху, и оцу и Србији; и како је лијепо ући у Ђурђеве Ступове или Манастир Морачу и препустити се духовној снази вјекова, а не размишљајући о томе да те отац можда ипак није слагао кад је рекао да их је изградио окупатор; стварно је лијепо отићи и у Требиње, и у Нови Сад, и у Косовску Митровицу, не код пријатеља, него код рођене браће;
Стварно је лијепо знати ко си, и у школи, и на послу, и кафани, и на крају свијета, и на попису:
Језик — српски
Национална припадност — Србин/Српкиња
Извор: Ми знамо ко смо
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E, fala veliko nevladinoj organizaciji „Mi znamo ko smo“, jer da ne bi njih, ja ne bi zna’ ko sam i šta sam… 😉
P.S. Izgleda da jedino pobrkani Srbi ne znaju ko su i šta su, jer kod drugih naroda nema ovakvih ili sličnih NVO… Ne može se zamisliti da na primer Albanci ili Hrvati imaju NVO ovakvog karaktera… Oni, jednostavno, znaju ko su i šta su… I nema kod njih „Dalmatinac hrvatskog porijekla“, „Dalmatinac=Hrvat“, „Kosovar porijeklom Albanac“ itd.
Највећи проценат одзива на мобилизацију 1991. године имала је црногорска народност.
Они који су се изјашњавали као Срби, а нарочито у Србији, били су расположенији за концерте, антиратне митинге и бјежање по подрумима.
Отуд и комплекс ниже вриједност од црногорског Српства.
Kako se zove ovo ohrabrivanje da je neko śutra što sada nije?
Ово се зове „подсјећање“, јер тебе, Драгојло и такве као ти треба нон-стоп подсјећати да сте и ти и твоји преци били Срби, али ти је то сјећање избрисало оних Милових 20 еура које си лане добио кад си гласао да си неко ко до јуче нијеси био.
Tako je. Bravo. Što više ovakvih članaka. Ohrabrite ljude da ne pokleknu u zadnji momenat jer iskušenja su velika.
Tako je, Miloše, ohrabrite ljude da kažu da su ljudi… Ohrabrite ih da kažu kako se zovu, i čiji su…
E, jblo majku kad se neko mora ohrabrivati da kaže da je Srbin… A neko gore napisa kako su crnogorski Srbi hrabriji od ostalih…
Ne znam odakle si ali ova zemlja je do 30.08.2020. bila pod vlašću fašista koji su utjerivali strah Srbima da se drugačije izjašnjavaju jer u drugom slučaju se ne bi mogli zaposliti, bili su javno podmuklo ponižavani, pismo, jezik, zastava, himna i na kraju i dušu našu tj Crkvu. E, tu je prestao strah za posao i te proklete pare bez kojih nema života. Jer bez duše ne možemo. To ih je i slomilo i zbrisalo sa vlasti. Sada se itekako lakše diše i narod će se po savjesti kao i preci im izjasniti na popisu koji slijedi. Oni se toga plaše i imaju debeo razlog za to. Sada im jedino preostaje, a to i rade, da na svaki način prolongiraju popis dok, kako oni misle, ponovo zasjednu na vlast i marifetlucima krivotvore popis jer su svjesni da su manjina. A daće dragi Bog da ih bude sve manje, jer sve što se podvalom, vještački stvori, kratkog je trajanja.