Створен молекул светлости!
Физичари су досад сматрали да фотони не могу да се спајају у молекуле. Ипак, научници са Харварда и Института за технологију у Мичигену успели су да сложеним експериментом натерају фотоне да се понашају као да имају масу их споје у молекул. Кажу и да би ово могло да доведе до великог научног напретка, па чак и стварања светлостних сабљи!
Пре 30 година људи су гледали „Ратове звезда“ са одушевљењем. Нису ни замишљали да ће нешто као светлосне сабље бити могуће. Модерна физика је открила много ствари о светлости и како се она понаша, али је тек загребала површину.
И онда се десило откриће тимова научника са Института за технологију у Мичигену и Харварда, предвођених Владаном Вулетићем и Микаелом Лукином, који су успели у нечему што се досад сматрало немогућим – да натерају фотоне да се споје.
Они су усмерили светлост кроз вакумску посуду напуњену атомима рубидиума охлађених до апсолутне нуле. Тврде да су створили нову материју сачињену од фотона. Откриће заслужно велике пажње може да омогићи велики напредак науке, али и да услови занимљиве „изуме“, попут светлосних сабљи.
Уобичајено научно схватање јесте да су фотони честице без масе које међусобно не дејствују једна према другој. Како онда могу да формирају молекуле? Кључ је да се створе посебни услови у којима ће се фотони понашати као да имају масу.
Такозвана фотонска материја је досад само постојала у теорији у одређеним научним круговима.
Амерички научници су користили вакумску посуду напуњену атомима рубидијума како би учврстили формирање фотонске материје. Облак гаса је затим охлађен скоро до апсолутне нуле.
Кратки ласерски пулсеви коришћени су да честице светлости, фотоне, пошаљу кроз вакумски простор испуњем атомима рибидума охлађеним до апсолутне нуле.
Потпуни резултат је тада добијен, пошто су фотони проласком кроз охлађени простор толико изгубули на снази да су почели да се понашају као честие са масом и да из облака излазе спојени у молекуле.
Стварајући више интеракција између фотона могло би да доведе до бржих и енергетски ефикаснијих компјутера, који користе светлосне пулсеве уместо електричних како би обрађивали податке.
Данас су такви системи непрактични зато што се светлосни пулсеви морају претворити у електричне како би се обрађивале информације. Уколико би се таласи светлости могли натерати да интерактују међу собом, онда би могле да буду створене оптичке мреже да обрађују податке.
Фотонски молекули би могли да доведу до развоја квантум компјутера, који користе принципе везивања како би две честице повезали много снажније него што омогућавају досадашњу закони физике.
„За шта би све могла да се користи не знамо тачно. Али то је ново стање материје, па се надамо да ће њена својства испливавати док будемо истраживали својства нових молекула“, истиче Лукин.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
