Субјективни елементи или како хтио је да оде али му нијесмо дали

Пише: Жељко Ивановић

Када је свака кука и мотика, да не помињем праћене и прислушкиване, Милана, Меда и Андрију, скочила на судије Вишег суда, који су одбацили тужбу против предсједниковог димњачара Мига, ред је да неко стане у њихову одбрану и подијели став “да субјективни елементи код окривљеног Стијеповић Славољуба изостају јер нема доказа да је исти у тренутку пријема новца од стране Кнежевић Душка у октобру 2016. године знао или могао знати да је овај новац прибављен криминалном дјелатношћу истог…“

У преводу, то вам значи да Миго оне вечери, када је ушао код Душка, није знао за себе, или је у најмању руку био ван себе, што од виле, што од предстојеће промоције у Зети гдје ће говорити Шеф, што од одговорности да испуни Милов аманет и сврати код Ди Кеја и на бази, како Мило рече, интересне узајамности преузме рекет односно коверту за ДПС и Црну Гору. Што је све заједно од Мига те вечери направило објекат а не субјекат приче, из чега је Суд правилно закључио да код окривљеног С.С. изостају сви субјективни елементи кривичног дјела прања новца и биографије великог Шефа.

Или да вам још појасним – да Миго након посјете школском другу преузету коверту и са Милом наводно договорених 100 хиљада долара није понио Шефу, то јест уредно предао на благајни ДПС-а, већ да је, како нас убјеђује специјални Катнић, отишао и по Зети ваљао доларе у еуре, онда би окривљени С.С. био субјекат приче па би судије Вишег суда добиле оптужницу са елементима кривичног дјела илегално финансирање странке, чиме би била отклоњена свака дилема око прихватања исте.

Тако долазимо до окривљеног Миливоја Катнића који је, вођен субјективним елементима, одвео оптужницу у ћорсокак. Испало је да је Ди Кеј шеф ДПС-а и организатор криминалне групе, дакле ДПС, који мешетари са пет-шест анонимних ликова из зетске партијске ћелије, међу којима је и димњачар Миго, док све то са удаљене сумње или дистанце гледа дон Мило. Спремајући говор за одлучујућу промоцију Душковог ДПС са које ће још једном позвати на одбрану државе од свих субјективних и објективних непријатеља. Гдје му Србија дође објективни а Вучић субјективни непријатељ, док код Мандића, Меда и Пипуна изостају субјективни елементи било какве издаје.

У праву је суд. Чудо су субјективни елементи. Посебно њихов изостанак. Ево примјера. Сви смо знали да се још од 2008. Мило спрема да оде са чела Партије, што несумњиво код њега потврђује присуство субјективних елемената али му они, дакле објекти, нијесу дали. Како тада, тако дан-данас, каже црвенкапа Вуковић: “Јер Мило Ђукановић је хтио да оде.

Мислио је да препусти новим генерацијама ову борбу, али му нијесмо дали”! И шта је онда Милу преостало већ да прихвати, да још једном потисне субјективне елементе зарад објективног интереса, да буде “ође са нама” и “да са нама изведе до краја ову борбу”, гдје му “ође” ако укуцате на Гоогле мап испада Кличево, а борба је, ако гледате Јутарњи на тв Хепи, у ствари битка за Никшић или како се некад то звало – Стаљинград.

Послије Никшића и без навигације стижете у Требиње. Знате ону пјесму, “Требиње, Требиње, кад ме видиш…“

Али тако не мисли премијер Здравко и његова висока делегација којој су субјективни елементи, у смислу погача, кашичица, помен, пољубац за одлазећег, а посебно његов одар – надјачали објективне околности оличене у смртоносној епидемији која нам свакодневно односи животе суграђана. За ову прилику Здравко се заклео ћивоту светог Петра, светом Василију (слава му и милост) а прије свих министарки Јелени, да ће носити маску, свуда по српском свету па и по Требињу, иако су му из АНБ-а предочили да је најсигурнији, и он и ми и Бато Царевић, ако остане кући или како то комите кажу – дома.

Али, чудо је вјера. И планине помјера, а камоли жива човјека, то јест прајм министра Здравка. Тако је он у суботу ипак стигао у Требиње, са високом делегацијом и са маском, одлучан да је не скида како нам је обећао, било да му понуде да пољуби врућу погачу, благопочившег Атанасија или само његов одар, јер би тиме прекршио нове епидемиолошке мјере ИЈЗ које нам гарантују да број обољелих на дневном нивоу неће пасти испод 500, што нам жели и Јевто Ераковић. Тиме наш вјечни Монтенегро задржава водећу позицију “у Европу а можда и на свијет”. Да будемо први не само по заробљеном правосуђу и Миливоју, већ и по епидемији. Што није без међусобне везе. Јер и код Катнића је забиљежено присуство субјективних елемената који су га гурали да оде, али му Лазовић, Чарапићка, лепа Анета и Сплендид нијесу дали. Као што су премијеру Здравку субјективни елементи и АНБ савјетовали да остане дома, али му свети Василије, свети Петар и Верица Братић нијесу дали. Него је отишао. Сами знате гдје. У лијепу нашу Херцеговину.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: