Судбина јаких љубави
1 min read
Дритан Абазовић, лидер УРЕ и потпредсједник Владе ЦГ
Пише: Јован Лакићевић
Док ових дана невољно размишљам о неким вербалним деликтима челника привремене црногорске Владе, Дритана Абазовића, на ум ми падају разне сентенце о судбини јаких љубави. Почев од оног Чолиног стиха: „Љубав је само рјеч и ништа више“, па до оних књишких како бурне љубави обично кратко трају и лоше заврше…
Нешто слично дешава се и са мојим односом према Дритану. За многе је он и даље „херој постиизборних процеса“. За мене, упркос првобитној, краткотрајној симпатији, одавно –није. Има томе више разлога.
Дритан је сукоб са Милом и личну нетрпељивост према њему, претворио у политику УРЕ, ма шта ова скраћеница значила. Њене краткорочне и другорочне амбиције, у тренутку избора и нешто мало прије њих, кад је и врапцима било јасно чија ће бити побједа, вјешто су увијене у тобож опозициону обланду, па су наступили у истом фронту са правим опозиционим партијама. (Треба се само сјети Позитивне ЦГ која је изашла из истог шињела!)
На том таласу једва су добијена 4 мандата у Скупштини, али то УРИ и њеним позадинским радницима, односно творцима, уопште није сметало да до данас одлучујуће кадрира у злосрећној Црној Гори!
Ваља се присјетити, јер није било давно, када је Милов (или, ко зна чији) закон о разбијању Православља, не укинут, како су учесници масовних библијких литија с разлогом очекивали, већ поново усвојен, уз промјену два-три члана. Опет по вољи УРЕ и Дритана… И то је једино што је Парламент досад учинио!
Многи ће рећи – тако је морало. Сложио бих се, али уз један додатак – не мора бесконачно!
Знајући како је прављена тобож експертска Влада, пожелио сам јој , баш на овом Порталу, да што краће траје. Искрен да будем, плашио сам се да таква каква је, и за сто, а поготово за двјеста дана, може да направи више штете него користи ослобођеној Црној Гори!
У међувремену сам сазнао да је Дритан човјек од великог повјерења једне западне амбасаде и оперативни извршилац њених наума и жеља. Због претходних обавеза – много више привржен њој него УРИ… И да у новој Влади није у томе усамљен.
Оно што ми је разбило и последње илузије што се Дритана тиче, јесте изјава о његовој, ваљда резервној (или првој) отаџбини – Косову. Није у питању само честитка поводом годишњице проглашења ове терористичко-мафијашке и злочиначке шиптарске кобајаги државе, како он рече „на оба језика“, већ и његово условљавање мандатара од прије неколико мјесеци. Тражио је од њега да Ц.Гора потврди признање Косова и санкције Русији да би ушао у Владу! Било је ту несумњиво још услова на које је мандатар очито пристао. (Дритан нам успут још рече како је и мандатар, а данас предсједник(?), честитао Шиптарима прославу дана ампутације територије Србије!)
Сад нам је,ваљда, јасно и откуд оне чудне формулације у Другом споразуму три челника побједничких коалиција, одмах након избора, који би, како својевремено рече уредник билтена Побиједа , потписали и сви челници ДПСа!
Било је још сличних Дританових изјава, попут оне поводом злочина у Штрпцима ( који, узгред речено, не припадају ни Црној Гори, ни Србији), али је уочљива његова потпуна амнезија поводом шиптарских злочина на Косову. Нијесам чуо,рецимо, да ће његов Улцињ преиспитати одлуку о проглашењу српског џелата Хашима Тачија за почасног грађанина? То је господину Дритану, ваљда, нормално?
Шта још од Дритана очекујем? Очекујем, рецимо, да ће црногорској Скупштини, по диктату амбасаде коју мора да слуша, предложити, рецимо, признавање „геноцида“ у Сребреници, највећој подвали српском народу у 20.вијеку! Или, боље речено – не очекујем ништа добро!
Претпостављам да су челници друге двије побједничке коалиције, у име труле солидарности, уочи избора у Никшићу, у обавези да ћуте о потоњим Дритановим вербалним деликтима. Мене та ћутња, пошто нијесам члан ни једне партије више од три деценије – не обавезује.
Управо због тога, намјеран сам да кажем: Може Дритан да Буде предсједник, или потпредсједник било чега, али након његове честитке злочиначком Косову , биће заувијек „ослобођен“ моје првобитне наклоности и поштовања!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ko s đavolom tikve sadi …
Ko zaljegne sa malijem detetom upišan se budi …
Ko sa Dritanom kupus sadi … Crni će ga gavran kusati.
Da kojim slučajem nijesmo iznenađeni Dritanom, Srbi !?
Nijesmo zar znali, predpostavljali …
Da je on ka i svaki drugi Arnaut : što je moje to je moje, što je tvoje, ako i nije, biće jednom moje … Od kada znaju za sebe. Arnauti, jednom i oni Srbi! Dal’ i bolji … Makar sebi bolji.
Uostalom, meni je najveće pravo da ođe ponešto o njima i nama rečem: ja sam onaj rijedak koji je sa njima rastao i družio, tamo u Polje ono naše zavjetno … i družim kad se stekne!
… Poštujem ih. Čini mi se i oni mene, koji su odveć časni u ličnim odnosima, liše Srba, i nečasni u opštim, narodnim. Razdvajaju … U njih važi ona “ ništa lično“!
Moji arnautski prijatelji … Koji žalili sebe ne bi za mene. Koji su bili tu za mene po svakome pitanju, nijesu okretali glavu. Sve dok jednom … Pa je onda bilo što je bilo. Nijesu mi, nijesu ni mogli da mi zamjere suprotnu stranu, ni ja njima … Nisam ja od onijeh Srba njima na vodenicu na koje oni gledaju sa gađenjem! Naprotiv. Od mene se očekivalo … (Njih jedino zanima vaš lični odnos … Ovako će jedan od nih predamnom i pred prijateljom mi Mašanom B. u Prizrenu, ispod šadrvana, da kaže, valjda i da me pohvali : Ođe nam se popeo, pokazujući na glavu, riječi birao nije … Ako, ako, pravo je njemu za svoje, ka što je i nama za naše! Ali … On ne samo da nas ne mrzi, druži s nama od kad zna za sebe, nikad nas sa visine nije pogledao … ! Jedino im to važno, najvažnije! Imaju nos da prepoznaju taj s visine pogled Srbinov ! … Nga Zoti! … Si një burrë vrtëtë!)
Zato se njima podrazumjeva, ne i nama … Ljubav za ljubav, sir za pare!
I ja to znam. Znaju i oni. Ne očekuju, ne očekujem … Kad dođe ono vrijeme:
Svako svome jatu, pa ćemo kada sve jednom prođe, svejedno na kome će biti carstvo, opet mi …
Pa se nama, bez svake zlorabice, podrazumjeva to jopet moguće neprijateljstvo, o čemu već sve znamo, imamo otud Kosova iskustvo. I ja, i oni.
Gledaćemo se ponovo, ako Bog da, pa kom opanci, kom obojci!
A dotada … Časno s časnim ljudima, Arnautima, nije da ih nema.
Ovaj to nije, baba je sera, mali i odvratni politikant, Dritane.
Niko od mojih prijatelja, a nije da nijesu mogli, nije htio da uđe u srpske organe vlasti na Kosovu onomad! I to nije samo pitanje časti, nego i posve ličnog poštenja pitanje! I poštovanja drugoga i sebe, jednoga nauma ljudi!
A oni, većina mojih prijatelja, koji nijesu htjeli čak ni na svoju, šiptarsku stranu, nijesu htjeli u bilo kakav sukob sa Srbima, eno ih svijetom : Od Nova Zelanda i Kanade do Roga Afrike. Nikada više nijesu vrtali na Kosovo, niti će. Oni koji su, biće, još pobolji od nas koji imamo svaki svoju stranu!
A ovo Dritana lukavoga je na dvije vode : tek s jednoga izvora je pije, drugi muti!
Nije on onaj Arbanas koji ne krije sebe i naum svoj, časni nam neprijatelj kada za to dođu dani! Njega ne poštuju ni njegovi sunarodnici …
Bubašvaba napirlitana, Dritane!
… Hoće li on uzeti možda pušku u ruke kada kucne čas?
Nije pitanje.
Neće.
On hoće žedne preko vode da prevede Srbe! Da proslavi u Arnaute!
Ne da se bori … Već da vlada Srbima nezavisnim, glupim i naivnim, njiovim interesima. Da iznutra države rovari. Da šićari mirne glave. Bez prijetnje gubitkom … Zicer igrač, Dritane!
… Takvi su najgori, Dritani prijetvorni!
Lako je mene za moje arnautske prijatelje koji će pušku u ruke jednom, dvaput …
I njih za mene.
Druga je stvar što ćemo poslije da žalimo …
A ko žalio nije, taj ni živio nije!
… Dritan !?
Da mi nije prijatelja, koji možda, teško, ali nikad ne reci nikad – da njih nije da slučajem ovo čitaju, zalud mi ovo pisanije, ničemu ono!
Ja ne botujem, nego mislim tako. Nego sta je nego digao ruku. Ja podrzavam sve kvalitetne ljude. Čovjek je podrzao moju crkvu i to se mora postovati. Ispadose da su svi izdajnici osim DF. Samo polako, sve ce doci na svoje. Opusti se, nista vam ne valja, kao ni ovim Medovima.
Ili botuješ ili ti je nizak IQ. Dritan radi šta mu NATO kaže jer ga je NATO doveo umesto isuviše kompromitovanog Mila koji je postao teg oko vrata i za njegove nalogodavce. Dritan je NATO omča oko vrata Srbima u CG. Srbi su dobili taj minimum minimuma ne od Dritana, već pokazujući svoju snagu i ugrožavajući na taj način druge NATO planove.
Odličan tekst. A zašto ne dodati i ovo, vrlo ogoljeno i direktno u formi pitanja… moze li jedan albanac biti „prijatelj“ pravoslavcu pa bio on i nacionalni crnogorac…?! Odmah da kažem NE MOŽE!!!
A do sada se nije znalo šta piše u Sporazumu, nije se znalo ko je doveo Krivokapića i napravio savez sa Dritanom?
Umesto puno reči, izvinite, Mandiću i Kneževiću, Srbijo, izvini bi bilo i dovoljno i primerenije.
Izvanredan i korektan tekst, ni prvi ni poslednji koji smo prevareni od Dritana i njemu sličnih, do kada će narod da trpi?
Сјајан текст за отрежњење Колико да се зна ко је ко на челу „ослобођене“ Црне Горе…
Gosn Jovane Lakicevicu, prvo morate da znate da je to covjek koji je digao ruku za spas nase crkve! Dalje je stvar razlicitih misljenja. Morate znati da DF nije sam dobio izbore.
Nije on digao ruku, on je doveden sa zadatkom da bude kalif umesto kalifa, NATO omča srpskom narodu u CG. Glasao je minimum minimuma koji je NATO dao i to je pitanje jer posao nije završen.
Ne razumem kako te ne mrzi da i dalje botuješ za tog gaulajtera.
Opusti se lepi.
Trebalo je pustiti URU da formira vladu sa DPS-om. Već bi ta vlada pala. a fosili gurnuti na smetlište istorije.
Ura nece sa DPS-om. Bas ste mastoviti.