Суђење века у Француској: Хирург злостављао 299 пацијената, већином децу

Пензионисани француски хирург оптужен за злостављање стотине пацијената, од којих су већина деца, пред судом је признао да је „починио гнусна дела“ и да „разуме и дели патњу“ коју је нанео његовим жртвама.

Жоел Ле Скуарнек (74) оптужен је да је напаствовао или силовао 299 пацијената, већином бивше пацијенте, између 1989. и 2014. године у Бретањи.

Већина жртава су била млађа од 15 година.

„Савршено сам свестан да су ове ране неизбрисиве, непоправљиве“, рекао је Ле Скуарнек првог дана суђења у највећем кривичном поступку за злостављање деце у историји Француске.

„Не могу да вратим време, али дугујем [жртвама] и њиховим рођацима да признам моје поступке и последице које су имали и које ће несумњиво имати током живота“, рекао је Ле Скуарнек.

Оптужени је изгледао као да се каје, али није имао посебну реакцију када су два видно нервозна мушкарца у њиховим 30-им почели да сведоче и говоре о томе како су били његове жртве.

Најмлађа од наводних Ле Скуарнекових жртава имала је само годину дана, а најстарија 70 година.

Полиција је успела да их идентификује захваљујући помно састављеним дневницима у којима је Ле Скуарнек бележио шта је радио пацијентима више од 25 година.

Он је већ  био у затвору од 2017. године због злостављања четворо деце, за шта је проглашен кривим 2020. године.

Многе жртве су наводно биле злостављане док су биле под анестезијом или се опорављале од операција у болницама широм северне Француске.

То значи да се неки од њих не сећају злостављања које су претрпели.

Полиција им је открила да су се њихова имена појавила у Ле Скуарнековим дневницима.

„Све у овој страшној причи је необично… нису жртве пришле истражитељима, већ су истражитељи упозорили жртве“, рекао је јавни тужилац Стефан Келенбергер на суду.

„Многи од њих се нису сећали, а неки би радије и да нису ни сазнали. Али тишина је предуго владала.“

Многи други људи, који се сећају да су били наводно злостављани, рекли су да их је утицај злостављања прати цео живот, што је у многим случајевима резултирало озбиљном психичком траумом.

Морисет Винет, бака пацијента Ле Скуарнека који је извршио самопубиство пре неколико година, рекла је за ББЦ да се њен унук Матис „убио“ због докторовог злостављања.

„Да се то није десило, Матис би и даље био жив“, рекла је она.

Адвокат одбране Максим Тисије рекао је на суђењу у понедељак да је Ле Скуарнек признао „огромну вец́ину“ оптужби против њега и да ц́е се његов клијент ускоро изјаснити о осталим.

Ле Скуарнек је на суду додао да је током полицијских испитивања дао све од себе да „призна догађаје који су представљали силовање и оне који, по мом мишљењу, нису“.

Десетине адвоката је такође било присутно на суду, а стотине наводних жртава које заступају били су смештене у посебној просторији.

Неколико психолога и паса за емоционалну подршку ангажовано је током суђења.

Оде Буреси, председавајућа суткиња, прочитао је графички и исцрпљујући сажетак оптужби против Ле Скуарнека, као и изводе из његових испитивања из 2020. године, у којима је бивши хирург у почетку негирао да његови дневници одражавају злостављање из стварног живота и да су само препричавање његових „фантазија“.

Али Буреси је рекла да неколико елемената, као што су детаљи и избор речи које је Ле Скуарнек користио, указује на то да су дневници највероватније истинити.

У обраћању суду у понедељак, бивши хирург је његово писање назвао „веома насилним“.

Сат времена пре почетка суђења, неколико десетина демонстраната организовало је протест испред суднице, носећи транспаренте са натписом: ‘Прекините кодекс ћутања’, као и ‘Ћутање је исто што и насиље’ .

Суђење у Вану, на северозападу Француске, уследило је после детаљне полицијске истраге, која је трајала неколико година.

Очекује се да ће се током суђења потегнути и непријатна питања да ли су Ле Скуарнека штитиле његове колеге и управа болнице за коју је радио, упркос упозорењима америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) француским властима да овај посећује интернет странице за злостављање деце, након чега је добио само условну казну.

Чини се да је био пропуштен или одбачен запањујући број прилика да се спречи да бивши хирург долази у контакте са децом.

Чланови његове породице такође су знали за Ле Скуарнекову педофилију, али нису успели да га зауставе, тврди се.

„Била је то омерта његове породице, што је значило да било дозвољено да се његово злостављање наставља деценијама“, рекао је раније за ББЦ један адвокат који учествује у случају.

Ле Скуарнек, некада цењени хирург из малог места, у затвору је од 2017. године, када је ухапшен под сумњом да је силовао његове нећаке, који су сада у тридесетим, баш као и шестогодишњу девојчицу и једног младог пацијента.

Он је 2020. осуђен на 15 година затвора.

После његовог хапшења, полиција је претресла његов дом и пронашла секс лутке дечије величине, више од 300.000 слика злостављања деце, као и хиљаде странице брижљиво вођених дневника у које је Ле Скуарнек наводно уносио нападе које је вршио на младим пацијентима више од 25 година.

Он је негирао да је напаствовао или силовао децу, тврдећи да су његови дневници напросто садржали његове „фантазије“.

У неколико наврата, међутим, он је написао: „Ја сам педофил.“

Ле Скуарнек је оптужен за силовање по више од 100 тачака оптужнице и више од 150 тачака сексуалног напаствовања.

Неки од његових бивших пацијената, који су данас одрасле особе, рекли су како се сећају да их је њихов хирург пипкао под изговором да врши здравствене прегледе, понекад чак и док су њихови родитељи или други доктори били присутни у просторији.
Али зато што је огроман број његових наводних жртава био под дејством анестезије у време кад се тврди да су се ти напади десили, они се не сећају тих догађаја.

Били су шокирани кад их је контактирала полиција и рекла им да су се њихова имена, заједно са експлицитним описима злостављања, наводно појављивала у дневницима Ле Скуарнека.

Ле Скуарнек се осећао „свемоћно“ и волео је осећај „кокетирања са опасношћу“ кроз „прорачунате преступе“, навео је француски дневник Монд да пише у судском налогу против бившег хирурга.

Неке од његових наводних жртава рекле су да су им узнемирујућа открића помогла да разумеју необјашњиве симптоме трауме који су их оптерећивали читав живот.

Адвокаткиња Франческа Сата, која заступа неколико наводних жртава, рекла је за ББЦ да су међу њеним клијентима „породице двојице мушкараца који су се сетили тога и који су на крају одузели себи живот“.

Оливија Монс из удружења Француских жртава разговарала је са многим наводним жртвама и рекла да су неке од њих имале магловита сећања на догађаје које никад нису могле „речима да објасне“.

Кад је случај хирурга избио на видело, „то им је пружило почетак објашњења“, рекла је Монс.

Али је она додала да су већина наводних жртава људи који се не сећају да су били силовани или напаствовани, и који су живели обичне животе пре него што их је полиција контактирала.

„Данас су многи од тих људи разумљиво веома потресени“, каже Монс.

Једна жена рекла је француским медијима да, кад јој је полиција показала дневничку забелешку под њеним именом у Ле Скуарнековом дневнику, сећања су моментално кренула да јој навиру.

„Имала сам флешбекове на то како неко улази у моју болничку собу, подиже покривач, рекавши да ће проверити да ли је све прошло како треба“, рекла је она.

„Силовао ме је.“

Марго Кастекс, адвокаткиња једне од наводних жртава, рекла је за ББЦ да је њен клијент „трауматизован што је икада поклонио поверење здравственом раднику и да му је било јако тешко да отресе тај осећај.“

„Он жали што му је уопште икада испричано шта се десило“, каже Кастекс.

Још једна жена по имену Мари, данас удата мајка у тридесетим, рекла је да је полиција дошла у њену кућу и открила јој да се њено име појављује у дневницима хирурга оптуженог за злостављање деце.

„Прочитали су ми шта је писао о мени и желела сам да то сама прочитам поново, али то је било немогуће“, рекла је она медију Франс Бло.

„Можете ли да замислите да читате тврду порнографију и знате да је о вама, као детету?“.

Мари је рекла да је одлазила код професионалаца за ментално здравље годинама због „проблема“ које је имала у вези са мушкарцима и да су се лекари питали да ли је можда проживела некакву трауму у детињству.

„Морам да верујем да ме је моје сећање штитило од тога. Али полицијска истрага је све то изнела поново на површину – слике, сензације, успомене, све ми се враћало дан за даном“, каже она.

„Данас то осећам као да се сад десило.“

Мари је додала да кад су јој показали фотографију Ле Скуарнека, „све јој се вратило…“.

„Сетила сам се његовог леденог погледа.“

Запитала се како је хирург успевао да почини све те наводне злочине непримећен толико дуго.

То су непријатна питања које ће се сигурно детаљно претресати током суђења.

Институционални и судски пропусти

На првим судским рочиштима изнете су тврдње да је неколико чланова Ле Скуарнекове породице знало још од средине 1970-их за његово узнемирујуће понашање према деци, али да ништа нису предузели.

Његова бивша жена је негирала да је знала шта је њен муж и отац њихове троје деце наводно радио све док није био ухапшен.

Ле Скуарнек, здравствени радник и љубитељ опере и књижевности, дуго је био понос његове средњекласне породице.

Био је цењени лекар из малог места много година, што му је можда пружило значајан степен заштите на радном месту.

„Огроман ниво дисфункције омогућио је Ле Скуарнеку да чини та дела“, рекао је адвокат Фредерик Беноа за ББЦ.

Беноа заступа групу за заштиту деце Глас детета, која истиче „кључне институционалне и судске пропусте“ који су омогућили да Ле Скуарнек наводно настави да злоставља децу деценијама.
Раних 2000-их, упозорење ФБИ-ја француским властима да Ле Скуарнек посећује интернет странице за злостављање деце за последицу је имало само четворомесечну условну казну без обавезе одласка на медицинско или психолошко лечење.

Беноа је рекао да тужиоци никада нису поделили ову информацију са медицинским властима и да није било никаквих последица по Ле Скуарнека, који је наставио да ради као хирург, често оперишући децу и старајући се о њиховом опоравку.

Кад је колега, који је има сумње према Ле Скуарнеку, прочитао о оптужбама против њега у локалној штампи 2006. године, он је позвао регионално медицинско удружење да предузме кораке.

Сви сем једног лекара, који је био уздржан, гласали су да Ле Скуарнек није прекршио медицински етички кодекс, који наводи да лекари „у свим околностима морају да буду од поверења и делају се интегритетом и посвећеношћу дужности“.

Нису изречене никакве санкције.

„Ми стога имамо доказ да су све његове колеге знале за то и да нико ништа није предузео“, каже Беноа.

„Било је много прилика у којима је он могао да буде заустављен; није био, и последице тога су трагичне.“

ББЦ се обратио и регионалним здравственим удружењима и тужиоцима тражећи од њих коментар.

Ле Скуарнек је на крају био ухапшен тек кад је шестогодишња жртва испричала родитељима да ју је овај напаствовао.

До тада је већ живео као усамљеник у огромној напуштеној кући, окружен луткама величине деце.

Свођење рачуна
Дригуез, адвокаткиња његових нећаки, седела је преко пута Ле Скуарнека током његовог суђења из 2020. године у граду Сенту на југозападу земље.

„Његови одговори били су хладни и прорачунати“, рекла је она.

„Он је изузетно паметан, али није показивао нимало саосећајности.“

На суђењу је обелодањено још навода о злостављању деце у оквиру Ле Скуарнекове породице, рекла је Дригуез.

Бивши хирург никад није показао никакаву посебну реакцију и углавном је зурио у под, додала је.

У једном тренутку, на суду су приказани језиви снимци Ле Скуарнека и његових лутака.

„Сви су гледали у екран, али ја сам гледања право у њега“, испричала је Дригуез.

„Све до тог тренутка он није дизао поглед. Али у том тренутку, подигао је главу, загледавши се са занимањем у екран. Очи су му се цаклиле.“

Док се град Ван припрема за суђење, три предаваонице у оближњој бившој универзитетској згради учињене су доступне за смештај стотине наводних жртава, њихових правних заступника и породица.

Суђење почиње 24. фебруара и планирано је да траје до јуна.

Да ли ће новинарима и јавности бити дозвољен приступ зависиће од тога да ли ће се све наводне жртве одрећи права на затворено суђење.

Многи адвокати верују да је ово суђење могло да представља тренутак полагања рачуна за власти које су пропустиле да предузму одговарајуће кораке против Ле Скуарека, баш као и важан тренутак за жртве да се огласе о властитим траумама.

Сата је рекла да иако се многи људи уплетени у овај случај не сећају онога што им се десило, они су и даље жртве, додавши да је бивши хирург предуго „проводио време некажњен у тишини“.

„Суђење ће бити тренутак да се жртве огласе“, сложио се Беноа.

„Било би страшно, по мом мишљењу, кад би се оно одржало иза затворених врата.“

(БиБиСи Србија:ЛаураГоци)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: