ИН4С

ИН4С портал

Суљо као оруђе

1 min read

Док од парламента Србије захтева да призна геноцид у Сребреници, иначе ће, каже, „свако дете самим рођењем у Србији бити саучесник у геноциду над Бошњацима“, Сулејман Угљанин се можда легитимисао као екстремиста и глупак. Као глупак је ирелевантан; као екстремиста ништа мање, јер екстремисти који нам заиста прете идеолошки и технолошки оставили су Суљу негде између дахија и аспирина.
16-zeljko cvijanovic_620x0
Угљанина као оруђе, међутим, није мудро потценити. Не треба заборавити оног Суљу који је 2008, да би ушао у владу Бориса Тадића, трчао у Стамбол да пита Ердогана. Такође, не треба заборавити да родно место последњих притисака поводом Сребренице нису ни Сарајево ни Нови Пазар, већ западне метрополе.

Зато се с њим не да полемисати; свако ко би му одговорио истом мером његову провокацију учинио би успешном. Није, нажалост, много више интелигенције инвестирано ни у Бакира Изетбеговића, који преко престоног НИН-а, претећи ратом, Београду испоручује ултиматум да се одрекне Додика и Републике Српске.

И један и други су, дакле, оруђа, чији будаласти звекет би требало да у српском друштву створи ону врсту напетости која би свој мир тражила у растућој исламофобији. Тешко да би нешто више обрадовало ауторе сребреничке резолуције као експлозија антиисламског говора у српском јавном простору или неколико разбијених муслиманских глава у Србији или Српској.

Наравно, западне силе неће на Србију и Српску послати никакве муслиманске армије; прво, јер таквих армија нема; и, друго, јер би тако само ујединили Србе, а на њихово разједињавање потрошено је превише ресурса да би се то брисало једним потезом. Суљо и Бакир зато покушавају да увећају конфузију која влада међу самим Србима – пре свега између Србије и РС, а онда и унутар сваке од њих.

И управо то – Срби и Срби – биће главна тачка притиска у данима који долазе. Зато једина разумна реакција на оно што нам поручују Угљанин и Изетбеговић могу бити мудрост и трпељивост, јер само тако сва љубав коју имамо за Републику Српску може бити љубав која брани, а не љубав која кињи.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *