Сумњива расподјела: Паре добили Мишо и Чиргић
1 min read
Аднан Чиргић
Одлуком о расподјели дијела средстава од игара на срећу за 2016. око 350.000 евра, од укупно три милиона, отишло је државним институцијама за реализацију пројеката који би иначе требало да се финанисирају из буџета.
Занимљиво је да се на листи институција које су добиле подршку налази и Факултет за црногорски језик и књижевност, на чијем је челу Аднан Чиргић, који ће за пројекат Илустрована антологија црногорских бајки добити 8.000 евра.
Савез радио-аматера, чији је предсједник посланик ДПС-а Обрад Мишо Станишић за два пројекта је добио 7.489 евра. Радио-аматери ће за пројекат „Модернизација управне примопредајне секције Савеза и напредна обука оператора добити 4.987, а за активност „Искористи паметно слободно вријеме постани радио-аматер 2.502 евра.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hoćeš da mi kažeš, uvaženi i dokoni moj, kako nisi znao da su ilustrovane crnogorske bajke (u kojima niz mjesečinu lete zvjezdane šume, ponad babinog zuba, stropoštavajući se u srebrni potok bez riba) tako nabudžene i shodno tome skupe, budući da im je list masan a korice tvrde?… Da, ni bajke više nisu naivne; naša đeca odavno su u science fiction (na naški – sajns fikšn) fazonu, prevazišli su Pepeljugu i Snežanu, zakržljale jariće i ružnu pačad, sada maštu motorizuju uz pomoć Gotam sitija, tog vavilona u kome se moć ogleda u post-neokapitalizmu, gdje je heroj zavodljivi šišmiš koji je, ujedno, i vip-dark-guy… Ništa ne kolutaj očima, Čirgilica je zato, sve, opet, investirao back u katunske vile, u seosku idilu Kuča, i onog manitoga vuka kojeg će, na beskrajnom ripitu, na istu foru, preveslati aska, itd. Nema šta, novocrnogorac je bajkovit, i ako je po nečemu još i danas prepoznatljiv, onda je to sasvim sigurno po neprevaziđenom nadrealizmu! Taj ti, brale moj, goli krš drži u jastučnici, i odvajkada naviknut na najgore, sve se bori sa aždahama, udarajući se u čupava prsa, nariče u čemu se sastoji koncentrat časti, bratoljublja i slobodijade!… – (Poslušaj ti mene, u ovom parku gdje su sve prikaze odavno otpočele svoje kolo: nema većeg kiča od novocrnogorca, jer je svaki u najmanju ruku bio perjanik, i pjesnik, i otac nacije, i onaj koji rođenoga oca nikad neće prežalit’, a sam znaš da je bližnji tamnica, a nikako ne razlog za ponos i diku!)
(Licni prst i okreni sledeću stranicu.)
Bilo je to u ona stara vremena, kad su babe muzle drvene krave, a ništaguzati đedovi potkresivali komšijske šume, i kad življasmo još samo o svetoj koprivi, i o studenici izvorskoj vodi, kad nam je rat bio jedini brat, a nesloga jedina slava…, e baš tad, dobri moj, nastajale su one kamene bajke, ne ove današnje, koje su fulirane kao šestotočkaš i napuvane kao maloljetnja starleta. Međutim, sve se brzinom svjetlosti urbanizuje, i potonja čuka danas zahtijeva da bude podignuta na čeliku i staklu, jer u tome, valjda, prepoznaje new akcenat. Tako da, nema šta, brzogradnja Budve, jeste isto što i sklepanije novorječnika, i, zaista, to jeste jedna bajka u kojoj, u finišu, princeza ne gubi samo staklene cipelice, već biva i ukenjana, zato što joj princa na bijelom horsu (čitaj – konju!) hapse u special epizodi koja se emituje iza ponoći.
Ne košta me da te podržim, i jeste tako – ništa kao bajkoviti rječnik, u kojem je moguće da školjke podriguju, i da sam vrag dobije na lutriji, kao tri sedmice, sasvim sigurno neće plaćati porez. Ali, nešto drugo me interesuje: kakvim jezikom se opisuje vila i mačak u čizmama, i da li će te prizore naša đeca moći savladati, kako se pristupa začaranoj šumi i zamku na kraju svijeta!? Ako se i ovom prilikom, dakle, u ilustrovanoj bajci, koristi šansa za isfrustrirano dokazivanje koje veći novocrnogorac po arhaizmu, nek’ sve ide u tri lijepe mat***ne!
Aj sad ti, usudi se i bajku prevedi na novocrnogorski!…