Сумњиве везе Станка Суботића са Првом банком

Контроверзни бизнисмен Станко Суботић – Цане имао је сумњиве везе са Првом банком, које је остварио на основу блискости са врхом црногорског режима, односно Милом Ђукановићем.

Суботић је планирао да од Будве направи нови Монте Карло, али је за мање од годину постао један од највећих дужника Прве банке.

Све је почело у Вили Монтенегро, смјештеној на Светом Стефану, а међу гостима били су Ђукановић и Светозар Маровић.

Гостима окупљеним на тераси хотела, са које се пружа изванредан поглед на острво-драгуљ Свети Стефан, служено је његово скупоцјено вино Лоуис Маx.

Повод за забаву било је уручење награде хотелу у власништву Суботића. За њега је то вече представљало почетак остварења његовог плана вриједног милијарду долара с циљем трансформисања сликовитих предјела дуж обале у овој бившој југословенској републици у нови Монако.

Те вечери се све чинило могућим: Суботићев сан о задивљујућем туристичком, комерцијалном и националном успјеху био је толико близу да се могао додирнути. Али, није се остварио.

Грандиозни план би Суботићу донио огромно богатство, али га је на том путу омео низ свјетских и личних догађаја. Његов пад је између осталог узроковао ланчану реакцију оставивши грађанима Црне Горе рачун који и даље отплаћују.

Те је године Вила Монтенегро доспјела у новинске наслове као први и једини хотел у Црној Гори који је добио награду „Пет звезданих дијаманата“ Америчке академије угоститељских наука.

Но награда и није била то што се чини. Спонзор награде је лобистичка група повезана са Доналдом Трумпом, контроверзним америчким могулом за некретнине и игре на срећу, а награда представља тек маркетиншки трик за промоцију хотела који је добију.

Но у Црној Гори, награда је помогла да се учврсти Суботићева репутација перспективног предузетника у области туризма. Суботић је био ексклузивни дистрибутер главних брендова цигарета, а преко тог посла спријатељио се са Ђукановићем и Маровићем, који већ двије деценије кроје политику у Црној Гори.

Но, Суботић није био једини који је имао интерес за бизнис са цигаретама. Посао у Црној Гори су покренула и два талијанска криминална синдиката, напуљска Camorra i Sacra Corona Unita (Света уједињена круна, из регије Апулија на југоистоку Италије). Био је то профитабилан бизнис. У то вријеме шверц цигаретама био је ендемска појава на Балкану.

Услуга за старог пријатеља

Готово сваку ноћ, десетине великих брзих моторних чамаца претоварених цигаретама за два сата су прелазили пут од Црне Горе до Италије, гдје су криминални синдикати продавали неопорезоване цигарете на италијанском црном тржишту. Према ријечима Ратка Кнежевића, бившег Ђукановићевог сарадника, црногорска влада је до краја 1990-их годишње зарађивала и до 700 милиона америчких долара.

Италијански тужиоци су вјеровали да је Суботић помогао италијанским криминалцима у кријумчарењу цигарета, због чега су и он и Ђукановић оптужени за шверц 2008. године. Сљедеће године, италијанске власти су одустале од оптужнице против Ђукановића, наводећи као разлог његов дипломатски имунитет. Суботић је ослобођен 2013. године, али се још суочава са оптужбама у вези са случајем шверца цигарета у Србији.

Суботић је у међувремену постао један од главник клијената Прве банке, коју је преузео Ацо Ђукановић. Та банке је Ђукановићевим пријатељима одобравала одобравала огромне, и у великом броју случајева, неосигуране кредите које су користили за куповину вриједних некретнина на обали.

Суботић је био међу онима који су имали највише користи.

Почело је са оснивањем Samuelson Corporation, инвестиционе фирме на Сејшели ма, острву уз обалу Африке. Ова мала острвска држава у Индијском океану је једно од најтајновитијих пореских уточишта које се често користи за прикривање власништва и незаконитих прихода. Власници фирми не откривају свој идентитет никоме, чак ни локалним властима. Међутим, други докази јасно потврђују да је фирма била у власништву Суботића.

Два мјесеца касније, 5. фебруара 2007. године, Суботић је преко San Investments, црногорске подружнице Samuelson Corporation, добио кредит од Прве банке у износу од 2,2 милиона евра. Новац је искористио за куповину више од 6.300 метара квадрата парцеле величине скоро једног стандардног фудбалског терена на Светом Стефану у близини свог хотела Вила Монтенегро.

Са сталним приливом средстава од Прве банке, Суботићев поход у куповину земљишта се наставио. Али, овај пут његов фокус је био на драгуљу будванске ривијере, дивном и углавном ненасељеном острву Свети Никола, свега километар удаљеном од обале Будве.

У марту 2007. године, фирма Сан Инвестментс је потписала уговор за куповину три повезане парцеле на Светом Николи, за шта је требало да плати 24 милиона евра.

Продавац је био Ненад Ђорђевић, бизнисмен из Србије који је купио земљиште 2001. од локалних породица за тадашњих пола милиона марака.

Упркос уговорној обавези да плати пуни износ за мање од два мјесеца након куповине, Суботићу је продајну цијену платио тек у децембру након чега је извршена и званична промјена власништва.

У априлу 2007. године Samuelson Corporation са Сејшела, власник фирме San Investments, уплатио је три милиона евра у вријеме када је требала бити исплаћена прва рата. Није јасно како је плаћена друга рата у износу од 21 милион евра, али су Суботићеве компаније до краја децембра те године код Прве банке подигле додатних 19 милиона евра у кредитима.

У мају је Суботић организовао још једну забаву у свом хотелу Вила Монтенегро. Овог пута Ђукановићу и Маровићу се придружио још један посебан гост: француски архитект Jean-Michel Wilmotte.

On је открио своје планове за супер љетовалиште са хотелима, казинима и апартманима, двије марине за јахте и пјешачком уздигнутом стазом која би повезивала острво са старим градом у Будви.

„Ова марина ће засјенити све марине на Медитерану“, изјавио је on, који је пројектовао марине у Кану, Ници и Шангају, за црногорске дневне новине “Вијести”.

Духови из прошлости

Могуће је да је Суботић слиједио провјерени црногорски модел за стицање огромног богатства у кратком периоду. Према том моделу, особа оснива фирму која затим купује некретнине кроз повољне кредите од Прве банке са грејс периодом и отплатом пуног износа неколико година касније. Потом та особа тражи некога коме ће продати некретнине или ко ће пак уложити новац у заједнички пројекат. Профит би се користио за отплату дуга према банци. Ако све буде у реду, особа оствари профит. Ако крене по злу, довољно је, попут многих, отворити стечај, остављајући дуг банци и пореским обвезницима.

То је значило да је било неопходно пронаћи инвеститора са дубоким џепом.

Међутим, неколико мјесеци успјеха са куповином земљишта, покварили су духови из прошлости.

Специјално тужилаштво за организовани криминал Србије издало је 20. јуна 2007. године међународну потјерницу у којој је Суботић описан као вођа организоване криминалне групе која је кријумчарила и илегално продавала цигарете између 1995. и краја 1996. године. Тужиоци кажу да је та шема коштала Србију 40 милиона евра у изгубљеном порезу на приход током тог периода.

Двије седмице касније, Суботић је био тражена особа у већини земаља свијета, након што је Интерпол објавио међународну црвену потјерницу, тражећи од земаља чланица да помогну у проналаску Суботића како би могао бити ухапшен и изручен Србији. Међутим, он је тада мирно живо у Швајцарској чије га власти нијесу жељеле изручити.

Дан након објаве потјернице, фирма Samuelson Corporation је дозначила 250.000 евра на рачун своје подружнице San Investments у Првој банци. У документима се наводи да је био у питању кредит. До краја аугуста на рачун су легла још четири кредита у укупном износу од 8,4 милиона евра. Све заједно Самуелсон је уплатио 11 милиона евра. Из докумената се не види да ли је новац остао у банци или је кориштен за плаћање цијене острва.

Без икакве зараде, са милионским дуговима и власником у бијегу, фирми San Investments је било потребно још новца. Суботић се поново обратио својим старим пријатељима. Ђукановићева породична банка је фирми San Investments 11. oктобра 2007. године одобрила два краткорочна кредита у укупном износу од 4,7 милиона евра.

San Investments је завршила годину са 37 милиона евра дуга, наведено је у финансијском извјештају фирме. Истовремено, те године стекла је имовину у вриједности од 33,7 милиона евра.

Суботићу је требало мање од годину да постане један од највећих дужника банке. Ризично посуђивање је привукло пажњу Централне банке Црне Горе, која регулише рад банака. Потом се коло почело одмотавати муњевитом брзином.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: