Сумњиво лице: Како је Душанка Јекнић надзирала Маровића у Милану

У оквиру суђења за међународно кријумчарење цигарета италијанско тужилаштво доставило је тамошњем суду транскрипте снимљених разговора црногорских држављана, према којима је једна од главних забринутости врха власти била могућност да потпредсједник ДПС-а Светозар Маровић ступи у контакт са бившим шефом мисије у САД Ратком Кнежевићем.

Према тим транскриптима, Душка Марковића, садашњег потпредсједника Владе и дугогодишњег шефа црногорске СДБ, посебно је занимало гдје је Кнежевић и дали постоји могућност да се сретне са Маровићем.

Мораш јавити Рајку (Томићу, Маровићевом пратиоцу и функционеру МУП-а), који је са Светом, да обрати посебну пажњу, рекао је Марковић у разговору са некадашњим шефом трговинске мисије Црне Горе у Милану Душанком Јекнић Пешић.

Посебно питање током њиховог разговора било је гдје је Срећко Кестнер и шта би могао рећи италијанским истражитељима.

Кнежевић, премијеров кум и бивши шеф мисије Црне Горе у САД, више од десет година у јавним наступима потенцира питање умијешаности врха црногорске власти у шверц цигарета, тврдећи да је премијер и лидер ДПС-а Мило Ђукановић на челу међународне криминалне организације.

Кнежевић је 2010. године писао америчкој администрацији, наводећи да је Ђукановић крив за милионски шверц и убиства, те да Вашинггон треба да му ускрати политичку подршку.

Тужилаштво у Барију је доставило суду на хиљаде страница транскрипата прислушкиваних разговора, од којих се највећи дио односи на разговоре које је водила Душанка Јекнић Пешић. Суђење Душанки Јекнић Пешић, Браниславу Брану Мићуновићу, Веселину Баровићу, Бранку Вујошевићу и Андрији Драшковићу, биће настављено 14. јула наредне године у Барију.

У снимљеном разговору, које је тужилаштво из Барија завело под бројем 2563-00, Јекнић Пешић наводи да је у писму предсједнику Владе Црне Горе Милу Ђукановићу препоручила да Кестнер не буде укључен у бизнис са цигаретама. У разговору који је италијанска полиција снимала 22. новембра 2011. године учествовао је и садашњи Ђукановићев политички савјетник Милан Роћен.

Јекнић Пешић у разговору наводи да су са њом у Милану потпредсједник ДПС-а Светозар Маровић и његова супруга Ђина, и изразила је бојазан, јер Маровић размишља да се сретне са бившим шефом црногорске мисије у САД Ратком Кнежевићем.

Док Јекнић Пешић наводи да „он (Кнежевић) живи са лошим предубјеђењем да ћемо се ми позабавати сваким ко нешто зна”, Марковић предлаже да се Маровићев пратилац Рајко обавијести и предузме мјере и спријечи евентуални контакт Кнежевића и потпредсједника ДПС-а.

Марковић је током разговора са Јекнић Пешић указао како сумња да је Кнежевић дошао у Милано да би провјерио гдје је Кестнер. Наиме, према званичним полицијским подацима, италијански правосудни органи привели су Кестнера два дана прије овог разговора Марковића и Јекнић Пешић.

Према наводима тужилаштва, Кестнер је ухапшен 20. новембра 2001. године и на саслушању у Кому 20. децембра исте године потврдио је своју улогу, према тврдњи истражних органа, у криминалним операцијама које су водили Веселин Баровић и Бранко Вујошевић, као и умијешаност премијера Ђукановића.

Тужилац који води поступак Кармело Рико предложио је Кестнера, бившег шефа скупштинске комисије за испитивање навода у листу „Национал” Вуксана Симоновића, Ратка Кнежевића и Горана Сташевића за свједоке на предстојећем суђењу.

У склопу доказног материјала тужилаштво је доставило неколико хиљада страница докумената који се односе на прислушкиване рааговоре окривљених црногорских држављана. Операције прислушкивања вођене су по налогу тужилаца из Напуља и Барија од 1995. до 2002. године.

Транскрипт разговора:

Роћен: Хало!

Јекнић: Причај са мном иако си заузет! Хало!

Шале се… прекид

Јекнић: Ето…зар није близу тебе и твој пријатељ Дујо (Душко Марковић)?

Роћен: Да, ту је!

Јекнић: Онда дај ми га, хоћеш ли?

Роћен: Ево, сад ћу.

Јекнић: Искористићу ову прилику зато што не волим да га зовем… знаш… са овог мог (телефона) на…

Роћен: У реду.

Јекнић: Хајде, хајде.

Роћен: Ево га.

Јекнић: Реци да је предсједник!

Марковић: Хало!

Јекнић: Хало, где си!

Марковић: Ох…

Јекнић: Опет те је збунио…иако ме увијек помијешаш…

Марковић. Гдје си, ја…ја…чекај, чекај мало…ја сам звао, ја сам звао. Гдје си била? Ја сам звао.

Јекнић: Отпутовала сам, отпутовала сам (из Црне Горе)…поподне

Марковић. Не ради телефон!

Јекнић: Отпутовала сам са Маровићком, знаш!

Марковић:-

Јекнић: Види, да ли је Драгица поднијела извјештај? Да ли те је звала?

Марковић: Не.

Јекнић: Знаш ли кога сам видјела чим сам слетјела, брате? Ја и Ђина (Маровић) смо узели такси за центар града, а ја као да сам вјештица, када сам првог пута угледала онај џип БМВ у гаражи, сваки пут кад видим БМВ…када смо чекали ред за такси, видјела сам да са друге стране долази… ето.,.неки џип и видим таблице великог ВОХ… био је то он Ратко (Кнежевић)!

Марковић: Знам.

Јекнић: Био је сам, колико сам видјела, сам, причао је телефоном, знаш. Окренула сам се, с обзиром да сам га одмах препознала. Долазио је однекуд ка аеродрому. Види…неки логични закључак…а могла би бити можда и бесмислица са моје стране. Није у хотелу, ако је имао неке…

Марковић: Гдје, гдје?

Јекнић: У Милану! Ех. Дакле, није у хотелу (Принципе ди Савоиа) или је промијенио хотел и не спава више тамо, иако је звао извјесне људе тамо. Нисам могла да објасним ситуацију том човјеку у хотелу да га питам коме (је телефонирао Кнежевић) знаш. Дакле, имао је овдје прије неки дан извјесне људе са којима се чуо, и који су били наши, знаш…екс-Југословени, знаш…међутим, сјутра ћу поћи да видим. По мојој претпоставци је пошао у Лугано зато што ми изгледа чудно да неко скине јакну и да се у кошуљи са краватом вози у мали обилазак града, знаш, али стигао је однекуд.

Марковић: Да, да.

Јекнић: Аха, довлачи се однекуд, кажем ја, друга ствар…не могу сада…али сљедећи пут кад се видимо…знаш како му препознајем потезе, имала сам информацију одмах ноћас. Дадо (Асовић Дамир) ми је…ето…како се креће тајно, знаш Душко, дише ми за вратом на исти начин који смо именовали јутрос…Сада је пронашао, пратећи једну линију…у потпуности без…нема ништа, овдје нема ништа, а на линији једне старе карте коју је имао Јанко (Јекнић Јанко, покојни муж Душанке Јекнић) и за коју је он знао… за коју је он знао гдје је био умијешан…и он посао је сљедећи ту линију и привукао је пажњу…знаш, а они се са да интересују…Он зна да у тој ствари нема ничега али он хоће да их умијеша у…да се позабави са мном!

Марковић: Да.

Јекнић: Разумијеш? Тачно тако…тачно тако… мислим…јавила сам…чим сам чула ову информацију прије 15 дана…ову прву (информацију)

Марковић: Да.

Јекнић: Сада та ствар потпуно…он (Кнежевић) је потпуно луд, сада ми је јасан циљ, он не зна ништа, али их уводи да се позабаве…знаш

Марковић: Да, да.

Јекнић: А он, пошто се позабавља са мном, учиниће да нешто исцури напоље јер он живи са лошим убјеђењем да ћемо се ми позабавити сваким ко зна нешто, разумијеш! Марковић: Дакле значи…значи био је сам у ауту?

Јекнић: Био је сам у колима, и сада, рећи ћу, ноћас Маровићи су у овом хотелу, нисам сада хтјела да изигравам њушкало, кажем тај човјек ми је рекао одмах, они знају, пошто…одмах ми је рекао: Душка, није дошао авионом, није овдје али прије неки дан је овдје имао госте, знаш ја сам рекла да ћу свратити и да ћемо попити кафу и тако…

Марковић: Мораш јави Рајку (Томићу, функционеру МУП-а, човјеку из пратње Света Маровића) који је са Светом да би мало обратио пажњу!

Јекнић: Ето…Ђина је видјела све што смо рекли Свету, сада је Ђина усредсређена да их он прати!

Хало!

Марковић: Ах.

Јекнић: (смије се) Зато што се догодило то да га видим, и посљедњи пут, знаш! Ето..не знам… Свето је говорио ноћас: Због тога сам Ђина ноћас хтио да се сретнем са њим, каже Свето. Желио бих да се нађемо. Зашто да не? Ја мислим кад бих га срео то би почео да му говори, знаш.

Марковић: Учиниће то, учиниће.

Јекнић: 100 одсто. Ах, 100 одсто.

Марковић:

Јекнић: А ако (Кнежевић) зна да је овдје (Маровић) доћи ће да га потражи из било ког разлога, знаш. И кажем ово.,.ја сам потпуно мирна… немам…међутим није пријатно…знаш…као што знаш да није било пријатно чути ту ствар. Никоме се не свиђа да ствари уоштено, схваташ…

Марковић: Да.

Јекнић: Генерално гледано, када живиш вани (у иностранству) сви ми смо предмет…чак без икакве…то добро знамо, зар не?…баш…и то је нормално. Ко год живи у иностранству има баш високу културу живљења и знаш да…није важно ако живиш свој живот као…ужасно је, ужасно, ето тако, тако кажем да је веома активан и знаш шта…

Марковић: –

Јекнић: Ех, погодио ме, рекла сам ноћас пријатељу (Ђукановић Милу), остала сам шокирана када сам га видјела, знаш помислила сам да се сакрио на неком ђубришту, знаш, али видиш, он се не зауставља…

Марковић: Он је био у Загребу јуче.

Јекнић: Ех, али он је у Трсту знаш ли гдје… овај о коме сад причам је у Трсту. То су његове…значи да ту уз помоћ југословенских веза и ко зна којих…је нашао начин да, знаш…пуста…пуста ствар, то сам хтјела да кажем. Сада знаш како стоје ствари, мислим ту је… хм… не знам у каквим си односима са оним Жељком Стоматовићем. Тај Жељко је мој пријатељ…

Марковић: Немам никакве везе са њим.

Јекнић: Немаш…ех…он је ту у конзулату.

Марковић: У конзулату? југословенском?

Јекнић: Ех, он је конзул!

Марковић: А слушај, ја сам данас примио папир који је југословенски конзулат…гдје је био…

Јекнић: Трст

Марковић: У Барију.

Јекнић: Не, он је у Трсту.

Марковић. Има ли конзулата у Барију?

Јекнић: Има, има.

Марковић: Овај из Барија пише на пословима транзита цигарета преко Зетатранса, знаш. Имао сам оригинал документ а они га шаљу амбасади у Риму, то значи да се тај конзулат бави и тим пословима.

Јекнић: Аха.

Марковић: Сада, ја сам мислио да је Жељко у том конзулату.

Јекнић: Не, Жељко је у Трсту, знаш! Жељко је у Трсту, али… Жељко…

Марковић: Да, да, да.

Јекнић: Одавно већ, знаш…ех…хм…не знам искрена да будем…ко…мислим да се тај не зауставља, он је дакле јуче био у Загребу, свратио је данас овдје, и био је сигурно 100 одсто у Лугану, гдје иде? Ишао је ка аеродрому. Тамо су изашле из града, знаш, иако је он… знаш…зато што ја познајем добро Милано.

Марковић: Знаш ли можда зашто?…знаш ли зашто је можда тамо? Да проњушка и исконтролише да ли је онај у затвору гдје је, те ствари.

Јекнић: 100 одсто папири

Марковић: Тражи оног Кестнера (Срећка Кестнера) знаш.

Јекнић: Могло би бити, могло би бити, знаш.

Марковић: Нико не зна гдје је, знаш.

Јекнић: Ах, да, знаш да је шмугнуо. Ето њега окрећући је…он сада окрећући је због тога је… како почиње игру… да би имао новог материјала…он форсира…видим како форсира ствари ка ме НИ…ОН форсира да би пронашао тамо бар једну… да би проширио причу…и да је започне на истој теми…игру. Све то што зна…све што је знао само по индикацијама, разумијеш!

Марковић: Да, да.

Јекнић: А знаш, да пријатељ (Ђукановић Мило) га је укључио у ову ствар онда када је Јанко погинуо. А ја сам пријатељу написала једно званично писмо да мислим да не би било добро укључити њега зато што мислим да неће водити ствари одговорно и објаснила сам им детаљно комплетан проблем, знаш. Међутим, шта је урадио пријатељ и шта ми је рекао Ратко када је хтио да ме окрене преко пријатеља. Пријатељ му је онда показао то писмо и он се држао свих података, из цијеле ствари, разумијеш.

Марковић: Да, да.

Јекнић: Ствари уопште, разумијеш? Сада не…ни је важно више. Ето жељела сам да искористим да те чујем и… чућемо се, договорено?

Марковић: Договорено.

Јекнић: Ћао, ћао пријатељу.

Марковић: Ћао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: