Суморне најаве: Прва бушотина у мору код Бара 2020. године

Црногорска потрага за нафтом и гасом, која је званично почела прошле године, требало би да наредне покаже прве резултате. Наиме, у првом кварталу 2020. очекује се и прва бушотина у црногорском подморју када ће се знати да ли у том дијелу Јадранског мора има нафте и гаса, и колике су резерве. Црна Гора је дала страним компанијама концесије да траже нафту, придружујући се тако другим земљама у јадранском региону које одраније имају нафтне платформе, пише “ Deutsche Welle“.

Директор црногорске Управе за угљоводонике Владан Дубљевић подсјећа да су концесионари, италијанско-руски конзорцијум „Ени-Новатек“, те грчка компанија „Енергеан“, до сада обавили тзв. 3Д геофизичко снимање подморја. Током тог истраживања откривена је најмање једна геолошка формација у мору у којој могуће има нафте и гаса, и ту ће се почети с бушењем.

,,Прва истражна бушотина биће ван територијалних вода Црне Горе, на око 22 километра од обале“, каже Дубљевић.

Истраживање нафте и гаса у мору је неизвестан посао који може да донесе огроман профит, али може се десити и да се нафта не нађе у довољним количинама. До сада су „Ени“ и „Новатек“ у снимање подморја уложили чак шест милиона еура, а „Енергеан“ 3,5 милиона. Ипак, тек након што се прва геолошка структура избуши, знаће се каква је перспектива цијеле ове приче.

Потрагу за нафтом и гасом прате и протести еколошких организација у свим државама које излазе на Јадранско море. У Црној Гори су еколози крајем прошле године одржали и четвородневни протестни марш током ког су препешачили цијелу обалу дугу скоро 300 километара. Циљ им је био, како су рекли, да алармирају јавност о штетним последицама тих истраживања.

Мирсад Кургаш из мреже „СОС за Монтенегро“ тврди да је читав посао потраге за нафтом и гасом обавијен телом тајне.

„Већина документације која се тиче истраживања нафте и гаса проглашена је државном тајном. Ви имате државне институције којима је то у опису посла, а које се не оглашавају, него чак благонаклоно гледају на то. Нпр, Институт за биологију мора је, као једина научна институција те врсте, 2003. године, кад је вршено идентично истраживање, био против тога. Сада они то подржавају, па су једни од најодговорнијих за ово стање“, сматра Кургаш.

Он тврди да друге земље полако напуштају потрагу за нафтом на овај начин и подсјећа на катастрофалне посљедице изливања нафте у Патагонији ове и Мексичком заливу прије осам година. Додаје и да се Норвешка, током ове године, одлучила за радикални заокрет у тој сфери те да ће одустати од „нафтног рударења“.

„У свијету не постоји примјер да су концесије дате тако близу обали као што је случај овдје“, тврди Кургаш и подсјећа да је Црна Гора подложна земљотресима и да би бушење нафте у подморју то само појачало.

С друге стране, Владан Дубљевић каже да у Јадранском мору има чак 1.500 истражних бушотина и да их је највише у Италији, а има их и у Хрватској и Албанији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: