Шурманци – стратиштe српског народа у Херцеговини

Јаму у селу Шурманци сматра се једним од највећих стратишта српског народа у Херцеговини, пошто су усташе 2. августа 1941. године у ту јаму, само из села Пребиловаца, бациле 600 жена и дјеце.

Почетком деведесетих година прошлог вијека кости ових мученика сахрањене су у спомен костурници у Пребиловцима.

Нажалост, 1992. године над њима је почињен још један страшан злочин. Други пут су убијени. Хрватске снаге минирале су спомен костурницу, а кости су спаљене.

На мјесту гдје је била Шурманачка јама нема неког видљивог обиљежја, па и они који би можда дошли не знају тачно гдје је. Хрвати у овом крају свјесно или не, ово никада не помињу.

Чини се да и Срби недовољно говоре о мученичкој прошлости својих предака. А, на само неколико стотина метара ваздушне линије од овог мјеста и стратишта српског народа налази се Међугорје – мјесто на коме се наводно четрдесет година након ових злочина указала Госпа.

Међугорје је једна од мјесних заједница општине Читлук. Прије 1981. године ово је било једно скромно херцеговачко мјесто са око 1.500 становника. Данас овдје живи око 3.500 становника, бројне су луксузне куће, виле, десетине луксузних хотела. Оно што је чињеница јесте да је прича о наводном указању Госпе овом мјесту донијела изузетно финансијско благостање.

Од 24.јуна 1981. године када се наводно указала Госпа до данас остала је дилема шта се заиста десило у Међугорју и шта се још дешава. Чудо, превара, покушај прикривања истине о овом крају… Ватикан би требало да каже посљедњу ријеч и ово мјесто прогласи светилиштем или преваром.

И у самој католичкој цркви мишљења су током свих ових година подијељена. Јутро након наводног „указања“, сеоски фратар Томислав Влашић убјеђивао је народ, окупљен пред локалном црквом, да је једна од тада дјевојчица Иванка видјела Госпу лично.

Неко вријеме по селу се причало да иза свега стоји Влашић, да је он инсценирао догађај на Црници, ангажовао часну сестру да глуми Госпу. Почеле су и полицијске истраге, прича се ширила и све је на крају измакло контроли.

Папа Бенедикт рашчинио је 2009. године фратра Томислава Влашића, одузео му право да шири католичку вјеру, да исповиједа људе, претворио га у црквеног лаика и забранио му да пропагира такозвано виђење Марије, мајке Исусове, на простору Међугорја.

Истраге су трајале све донедавно. И поред свега тога Међугорје је постало шесто мјесто по броју католичких ходочасника. Према неким подацима, Међугорје је од 1981. године посјетило преко 40 милиона људи из цијелог свијета.

Госпа се у Међугорју, кажу такозвани видиоци, указала преко 50 хиљада пута. Неки тврде да су у сталној вези са њом. Материјалне доказе о наводним чудима Госпе у Међугорју нико нема. Све је базирано на причи.

Међународна комисија за проглашење Међугорја светим мјестом, формирана од Свете столице, окончала је недавно свој рад. Коначан одговор на вишедеценијску дилему требало био да дају Конгрегација за доктрину вјере и сам папа Фрањо. Становници Међугорја вјерују да ће, без обзира на коначну одлуку, уколико је буде, ово мјесто и даље бити мјесто окупљања бројних ходочасника.

Можда би и бројни ходочасници да знају ову причу размислили о свом доласку у овај крај или макар о локацији коју би посјетили, сматрају историчари.

О Међугорју и наводном указивању Госпе чуо је цијели свијет. О стратишту српског народа у овом крају само понеко. Српски мученици који су живот окончали у херцеговачким јамама заслужили су макар да се за њихово страдање чује. И, да то буде својеврсно упозорење – да се зна и не понови.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: