Сурова власт тјера најбоље из Црне Горе: Срећна земља је само она у коју се остаје

Пише: Марија Радиновић, аналитичарка у Медијском центру СНП ЦГ

У свијету се од 2000. године дванаести август обиљежава као Међународни дан младих. У сусрет овом значајном датуму, дужни смо подсјетити на тежак положај младих људи у нашој држави, који из године у годину постаје све гори.

На проблеме са којима се суочавају млади у Црној Гори јасно је указало истраживање које је прије неколико мјесеци спровела НВО Центар за грађанско образовање.

Наиме, подаци показују да чак 50% младих жели да напусти државу, у увјерењу да ће у иностранству имати бољи живот, а такође је огроман број оних који размишљају о истом. Посебно је забрињавајуће то што високообразовани предњаче у намјери да мјесто под сунцем потраже у другим државама, суочени са тужном истином да у Црној Гори никада неће моћи да остваре своје пуне потенцијале.

Кључни разлози који опредјељују младе да донесу овакву одлуку су лоша економска ситуација, немогућност проналажења посла, раширена корупција, непотизам и партитократија, изражена кроз неопходност успостављања веза са владајућим елитама како би се дошло до запослења или остварило било шта друго.

Стопа незапослености младих у Црној Гори је врло висока у свим старосним добима и образовним групама. Млади су претежно запослени на одређено вријеме са пуним или непотпуним радним временом. Деценијама се говори и о депрофесионализацији рада, што значи да многи млади људи не раде у струци за коју су се школовали, већ прихватају послове за које је потребан нижи ниво квалификација, који су, наравно, и знатно мање плаћени. Стога нас више и не чуди када у таксијима, кафићима и кладионицама сретнемо пријатеље са завршеним студијама права, економије, новинарства или филозофије.

Посебно је поражавајућа чињеница да је већина младих још увијек стамбено зависна од својих родитеља. Жалосно је видјети људе од 30 до 35 година који још увијек живе у родитељском дому, без посла и без перспективе да ће се у догледно вријеме осамосталити и засновати своју породицу.

Свјесни да је знање много мање важно за запошљавање од веза са моћницима и партијске припадности, млади се одлучују да иду линијом мањег отпора, па умјесто да се боре против пошасти које уништавају све вриједности нашег друштва, мире се са суровом реалношћу или одлазе из земље.

Знају они и да доносиоци одлука не брину искрено о њима, већ да их се сјете само пред изборе, када треба осигурати довољан број гласова за очување власти.

Ипак, не кривимо их због тога јер знамо у каквом систему живимо и колико се тродеценијска непромијењена власт трудила да створи друштвени миље у којем ће апсолутно све зависити од ње. Али, наша је дужност да укажемо на сву опасност таквог пута.

Наши млади људи заслужују квалитетно образовање, добре послове, адекватне културне и друге садржаје, који ће их сачувати од опасности који вребају на сваком углу и проширити њихове видике. Прије свега, заслужују да их саслушамо, разумијемо њихове проблеме и потрудимо се да им пружимо јасну животну перспективу.

Али, и они морају помоћи себи. Морају имати храбрости да граде сопствену будућност, без страха и са свијешћу да су сами одговорни за своју и судбину својих најближих. Само тада ће Црна Гора постати срећна земља, из које се неће бјежати, већ у којој ће се остајати.

Прочитајте још:

Да ли ће студент Новак Аџић икада докторирати?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: