Шушовић: Кроз програм ,,Стоп сивој економији“ Влада Црне Горе спроводи дискриминацију

Ако сте незапослено лице вјероватно сте чули за Програм ,,Стоп сивој економији“. Његов носилац је Министарство рада и социјалног старања, а Завод за запошљавање је у ту намјену опредијелио 750.000 евра и програм учинио јавним објавивши га у средствима јавног информисања и на веб сајту, саопштила је Ана Шушовић, члан Одбора младих Радничке партије.

„Број учесника овог програма је 210 високошколаца, до 30 година живота, са радним искуством у трајању не краћем од 9 мјесеци, који су ангажовани у сврху пружања техничке подршке и помоћи у Пореској управи, Управи полиције, Управи за инспекцијске послове, Управи царина и Министарству саобраћаја, а за накнаду од 300 еура, на период од 7 мјесеци. Све то јако лијепо звучи док не копате мало дубље, појаснила је Шушовић.

Број кандидата за овај програм био је 471, наводи она.

„Број кандидата исламске вјероисповијести је био 159, осталих 312. Као што је већ поменуто, примљено је 210 високошколаца. 95 примљених је исламске вјероисповијести, што чини чак 45% од укупног броја примљених. Према томе, више од половине кандидата исламске вјероисповијести је примљено, док је од припадника осталих вјероисповијести примљена само трећина – њих 115, истакла је она.

Она је подсјетила, да Устав Црне Горе забрањује дискриминацију.

„Устав Црне Горе прописује и принцип ,,афирмативне акције“, а као другу стране исте медаље установљава и принцип једнакости (да су сви пред законом једнаки без обзира на неко лично својство или неку другу посебност). Устав Црне Горе у члану 79 прописује посебна мањинска права, међу којима и право на сразмјерну заступљеност припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе. Према попису становништва, припадника исламске вјероисповијести (Муслимана, Албанаца, Бошњака) у Црној Гори има око 16%. Рачунајући укупан број учесника програма ,,Стоп сивој економији“ као цјелину и водећи се подацима из пописа, а примјењујући принцип сразмјерности, број учесника овог програма који су исламске вјероисповијести би требало да буде око 33, што је три пута мање од стварног броја истих, рекла је Шушовић.

Дискриминација, појашњава она, значи различито третирање лица која се налазе у сличној ситуацији без објективног и разумног оправдања.

„Непостојање објективног и разумног оправдања значи да спорна разлика не слиједи легитиман циљ или да нема разумног односа пропорционалности између средстава која се користе и циља који се жели постићи. Већ поменута несразмјера можда би и била оправдана када би учесници овог програма били виђени као запослени у наведеним органима и тиме увећали проценат запослених исламске вјероисповијести који можда није довољно висок. Међутим, на њих се гледа као на кориснике програма ,,Стоп сивој економији”. Према томе, овакав поступак није објективно и разумно оправдан, нити слиједи легитиман циљ (а, то је повећање процента запослених исламске вјероисповијести) чиме је дошло до дискриминације (различитог третирања) осталих кандидата који нису исламске вјероисповијести, а налазили су се у сличној или истој ситуацији (аплицирали су за исти програм), наводи Шушовић.

Када једна земља постане у толикој мјери ,,демократска и грађанска“, додаје она, долази до појаве употребе принципа ,,негативне акције“ и принципа несразмјерности, што доводи до дискриминације већинског народа.

„Свако ко није припадник мањина упада у мишоловку увјерен да је то оправдано, да својом жртвом чини поступак који доликује пристојном и увиђајном човјеку, а не схвата да онако хипнотисан гласом разних невладиних организација, институција, покрета и грађанских активиста који константно вичу о једнакости и равноправности, даје легитимност сопственом линчу, казала је.

Према њеним ријечима, још једна ствар која је проблематична је сљедеће – ово је пета година за редом да се овај програм реализује.

„Изненађујући је податак да је ове године примљен један дио истих кандидата који су били примљени и претходних година. То значи да након завршетка овог програма који траје 7 мјесеци они нису остајали на раду закључујући уговоре о раду, већ су аплицирајући наредне године поново добили шансу да раде као учесници програма. Ово даље значи да другим кандидатима, којима је ово био први пут да се пријављују, није дата могућност да буду учесници програма, иако су можда били квалификовани и показали се добро у ,,продубљеном интервјуу” или боље рећи испиту (провјери знања позитивних прописа наведених органа). Зашто? Зато што су већ познати кандидати од претходних година имали искуства са радом у овим органима. Како ово схватити? Ако су се ови кандидати показали тако добри у свом раду у овим органима претходних година, што је очигледно било утемељење за избор приликом интервјуисања (претпоставимо посједовање пожељног искуства и посвећеност раду) зашто онда нису остали да раде након завршетка програма, појаснила је она.

Понављајући своје учешће у овом програму, додаје Шушовић, узели су мјесто по први пут пријављеним кандидатима, за које директор Завода за запошљавање Суљо Мустафић, извлачећи из контекста, каже да би им добродошло да стичу нова искуства и практична знања и вјештине.

„Овакво нешто се не би десило да су поновљени кандидати запослени након завршетка програма из претходних година, већ би се пружила једнака шанса свим кандидатима и тиме би се из године у годину смањивала незапосленост високошколаца за коју су челници ових институција јако забринути“, закључила је она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: