ИН4С

ИН4С портал

Сусрет Путина и Модија: Гради се “привилеговано стратешко партнерство”

1 min read

Пише: Игор Дамјановић

После петогодишње паузе индијски премијер Нарендра Моди поново је у званичној посети у Русију. Први дан боравка у Москви није имао формални карактер, али то што је јавности пласирано одмах по доласку индијског премијера доста говори. Срдачан загрљај и опушетено ћаскање у резиденцији руског преседника и обраћање Владимиру Путину са „мој пријатељу“ представља посредну поруку светској јавности. Медији пишу да је неформални сусрeт и пријатељско ћаскање два државника трајало дуже од три сата.

Срдачност на почетку Модијеве посете није се допала руским противницима на бојном пољу и њиховим прекоокеанским покровитељима. Председник Украјине Владимир Зеленски изразио је „огромно разочарење  док гледа како лидер највеће светске демократије грли најсмртоноснијег злочинца на свету“ и оптужио Модија да је нанео „тежак ударац напорима за успостављање мира“. У Вашингтону су изразили „забринутост посетом“, а портпарол Стејт Департмента Метју Милер је додао да очекује да ће индијски премијер “јасно ставити до знања да Руска Федерација мора да поштује Повељу УН, суверенитет и територијални интегритет Украјине”. Типично лицемерје оних који деценијама подривају територијални интегритет Србије.

На званичном сусрету два државника говорила су о званичним односима успостављеним пре 77 година, оценивши да су данас прерасли у “привилеговано стратшеко партнерство”. Председник Путин захвалио премијеру Модију на “пажњи коју је посветио мирном разрешењу украјинске кризе”, на шта му је одговорено да док је он на челу Индије “наставити да јача све аспекте међусбне сарадње две земље.” На крају посете Нарендра Моди одликован је и Орденом Светог апостола Андрејa. Ово високо руско одликовање до сада добили још само три државника, актуелни кинески председник Си Ђинпин и некдашњи председници Казахстана и Азербејџана  Нурсултан Назарбајев и Гејдар Алијев.

Поред протоколарних изјава, одликовања и подписаних докумената јавност ипак неупоредиво више интригира оно о чему ће два лидера разговарати иза затворених врата и на који начин би две земље могле да превазиђу одређена ограничења на пољу економске сарадње, која упркос рекордних показатеља и невероватних стопа раста намеће политика. Робна размена Руске Федерације и Индије за претходне две године порасла је невероватних 5,8 пута са 11 милијарди долара у 2021. на 65 милијарди у 2024. години. Раст трговине са Индијом од 54 милијарде једнак је укупној размени са Немачком, најважнијим предратним руским спољнотрговниским партнером у Европи. У међувремену, укупна руско-немачка размена је пала са 54 на само 8,5 милијарди долара у прошлој години.

На папиру трговински биланс са Индијом за Русију је веома повољан. Извоз износи 60, а увоз само 4 милијарде долара. Највише се извози нафта, коју преко Индије неретко купују и европске нафтне компаније које су посебним санкцијама одредиле максималну цену за руску нафту, коју су Руси одбили да прихвате. Индија је једва дочекала да купи вишкове руске нафте које се Запад олако одрекао и заузврат добила значајан попуст. Почетком прошле године нафта из Русије је ишла у Индију уз попуст од чак 20 долара по барелу. Временом су се повластице смањивале и сада се процењује су на нивоу не више од 3 долара од барелу. Поред нафте Русија у Индију извози и производе металуршке индустрије и ђубрива. Има најава да би и Росатом могао да крене са испорукама нуклеарног горива за индијску нуклеарну електрану “Куданкулам”. Овим проценама додатно даје на тежини што је званичан сусрет два државника јуче почео посети изложбеном павиољону “Атом” на московском ВДНХ.

Ипак, енорман номинални суфицит у трговини са Индијом не може се рећи да је у потпуности у корист Русије. Наиме, због тежњи да се подрије хегемонија долара као основног средства плаћања у међународној трговини, значајан део руске нафте и нафтних деривата Индија плаћа у рупијима и та цифра добрано превазилази руски увоз еквивалента од 4 милијарде. Вишак рупија руска држава и привреда претходних годину дана била је принуђена да инвестира у индијске државне обвезнице, куповину акција тамошњих компанија, инфрасктурне пројекте и сложене валутне операције. Русија је прошле године из Индије највише увезла лекова, хемијских производа, кафе, чаја, воћа и рибе.

Проблем постоји са производима високе технологије које су због западних санкција постале дефицитарне у Русији, а које индијске компаније нерадо продају Русији страхујући да би се саме могле суочити са западним санкцијама.  Донекле је прогрес направљен са мобилним телефонима. Извоз из Индије у Русију је порастао чак 12 пута у прошлој години и достигао 100 милиона долара. То није нарочита цифра, нити нарочито перспективан правац, јер су индијски паметни телефони апсолутно инфериорни на конкруренцију из Кине, чији произвођачи су лидери продаје и у самој Индији. У прошлој години Кинези су поклопили преко 50% индијског тржишта.

Битан сегмент сарадње све земље је сфера одбране и оружаних снага. О томе се не говори у званичним протоколима, али нема никакве сумње да су два државника говорила и о томе. Индија је највећи купац руског оружја. Од распада СССР-а до почетка СВО купила је преко 70 милијарди долара руског оружја. Када се у обзир узме арсенал набављан у време СССР-а пре 10-ак година око две трећина арсенала индијске армије било је руског порекла. У последњној деценији Индија је развијала своје системе и почела да купује и на Западу, па је оружје руског порекла у њиховим оружаним снагама сада испод половине, али и даље је најзаступљеније. За последње две године говорило се да су замрзнути, па чак и обустављени неки руско-индијски пројекти улагања у заједничку производњу авиона 4++ и 5. генерације, подморница и тенкова. Како тврде на Западу, разлог за то су претње председника Путина и других руских званичника употребом нуклеарног оружја крајем 2022.

Чак и да је између Москве и Њу Делхија било несугласица и резерви током претходних 2 године у уторак завршена посета Нарендре Модија, која је протекла у веома срдачном тону, сведочи да се ради на балансирању недостака, што значи да би историјске стопе раста привредне сарадње две земље могле да наставе прогресивно да наставе да расту.

Политика

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *