Суторина – тест државности за БиХ политичаре

У организацији Удружења географа у Босни и Херцеговини на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву одржана је трибина о теми Чија је Суторина – од заблуде до истине гдје је истакнуто да је Суторина суверени простор Босне и Херцеговине.

Муриз Спахић, професор на Природно-математичком факултету у Сарајеву, изјавио је да је циљ трибине да се јавност упозна с чињеницом да је Суторина суверени простор БиХ.

„Циљ трибине је да се упознају студенти, али и јавност о географском простору Босне и Херцеговине који према свим географским документима, све до 1952. године припадао БиХ. Желимо да овим упозоримо Предсједништво и Парламент БиХ, када је у питању ратификација границе БиХ и Црне Горе, да не додјеле тај простор Црној Гори, јер је то суверени простор БиХ“, казао је Спахић.

Према његовом мишљењу, врло је значајно да се у обзир узме чињенице о Суторини прије него се донесе коначна одлука о власништву овог територија.

„Ми данас овдје износимо научне чињенице које стоје у свим научним радовима и картама које показују да Суторина припада БиХ. Желимо да се чује став академске заједнице и географа о територију који припада БиХ да се добро размисли прије него се донесе коначна одлука“, рекао је професор Спахић.

Професор Антон Јекауц је изјавио како подручје Суторине представља врло значајан туристички потенцијал који би уз адекватна улагања могао постати атрактивна локација.

„Суторина, простор од 83.700 метара квадратних, је тренутно најатрактивнија локација на цијелом Средоземљу. Не постоји боља туристичка локација за изградњу мега хотела и тај простор би могао бити наша Анталија. Овдје се може урадити нешто што природа сама нуди. Али мислим да су ових дана политичари у БиХ, у вези са Суторином, извршили велеиздају“, сматра Јекауц.
Суад Куртћехајић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, напомиње да је питање Суторине тест државности за све наше политичаре. Подсјетио је да је Вијеће министара утврдило приједлог о границама с Црном Гором према којем би Суторина требала остати у Црној Гори.

„То се мора зауставити у наредне двије инстанце, Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ. Најбоље би било да Предсједништво БиХ одбије тако утврђен приједлог и ствар поново вратила на разматрање у Вијеће министара и да се направи комисија по питању Суторине. С Црном Гором се не смије правити никакав парцијалан договор, не смију се правити никаква потписивања док се не утврди ово питање с границама. Имам најаве да Црногорци већ планирају да од тог територија направе Свети Стефан. Суторина је тест државности за све наше политичаре“, истакнуо је Куртћехајић.

У Суторини, подручју које обухвата седам насељених мјеста – Њивица, Крушевица, Пријевора, Шчепошевића, Солила, Врбање и Ситница – тренутно живи око 1.600 грађана.

Суторина у Бококоторском заливу на Јадранском мору, укупне површине 75 квадратних километара, која је до тада припадала Босни и Херцеговини, додијељена је 1947. године тадашњој Народној Републици Црној Гори. Учињено је то, како се наводи, договором Ђуре Пуцара и Авде Хуме у име БиХ, те Блаже Јовановића у име Црне Горе, уз допуштење тадашњег државног врха СФРЈ на челу с Титом и Бакарићем. Тако је други излаз Босне и Херцеговине на море, у дужини седам километара, припојен Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: