– Наш батаљон је био стално на Кошарама. Нас граничара око 130. Остали су долазили да помажу, али су се враћали. Ми смо били до последњег трена. Било је и Руса, добровољаца. Када је 14. јуна почело повлачење наше војске, спустили смо се у Брус. На Проклетијама је и даље било снега. Тада сам се први пут после 9. априла окупао. Ноге нисам осећао – каже Радојко.