Суверена моћ
1 min read
Карикатура: Горан Шћекић
Пише: Сибин
„Државни удар не врше грађани нити опозиција. То је већ завршио онај кога сте намерили да чувате.“ Љубодраг Стојадиновић
Тзв. „државни удар“, суђење и невјероватни процес, уопште није имао за крајњи циљ спасавање државе од разуздане „клерофашистичке, просрпске и четничке банде“ – како покушава да објасни један мамлаз – већ је осмишљен како би се пошто-пото остало на власти, политички преживио дан избора кад му је пад био сигуран, па се довијајући у мрачним кабинетима са све ружичастим Бебом, досјетише овог сценарија, афере и спрдње вијека, монтаже која служи да се спаси прљав кеш ипрегура на власти онолико колико је потребно док се ствари споља не среде.
Управо због тога читав процес и јесте рад апсурда који вријеђа интелигенцију, немоћан да убиједи у било шта друго осим у патолошки профил Катнића и Сузане-упадице која је, заиста, по свему судећи, бестидно биће!
Што се, пак, тиче правде и права, уопште Закона, као и високих институција које самостално раде и које у правом смислу представљају снагу државе, овдје је све то овјерило дно, будући да је подређно очувању оне моћи која апсолутна одљуђена, напослетку, изгуби и најмањи додир са реалношћу.
„Вршење правде кроз и путем права, за интерес има учвршћење поретка слободе у границама оног легитимног.“ В. Бењамин
На сцени, међутим, имамо чисту доминацију репресивног апарата коме се државне, унутар себе умрежене структуре од врхунског ауторитета отворено потчињавају!
Тако моћ транспарентно угњетава правду која се најмање обраћа својој адреси настањеној у праву.
Тим прије, право је овдје приватизовано од стране политике која, прије свега, нема трајни идентитет, већ се управља према спољним приликама и интересима, и све чини да остане на власти, успут, разумије се, не бирајући средства…
Па ипак – јавност је апсорбована митском причом у којој сваког дана од сваког зла са стране штитимо државу и њену слободу. Од кога?…
(Вријеме показује да је ЦГ „повратила“ сувереност само како би ДПС учврстио сувереност у односу на државу.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kolumna odlična ai kumov komentar. Prosto čovjek a zorom malo se opusti čitajući sjajne tekstove. Ako nemamo pravnu državu imamo umnih ljudi ali avaj….
Obilazeći rodnu grudu u brdima,zatekoh starog strica kako drži kišobran zatvoren dok pada kiša,a stado njegovo pase.
—Što čiča držiš kišobran zatvoren ?Upitah.
—Ova amrel mi kupio unuk,skup i nov.Pa mi ga sve ža da ga kvasim.A oće vele i grom po njemu!!Reče mi pokisli stric.
Tako i oko ove temee koju autor umno opisuje.
Što bi ovakve države kao obaokne i njima slične u okruženju,koristile dobre postojeće zakone,pravo,sistem, drzavne institucije,kad smatraju vlastodršci da bi time bespotrebno trošili zakone,pravdu,institucije.Te je u njihovom interesu bolje malo „pokisnuti“,nego da im zakon strada i pravni sistem zbog „malo“ nepravde.