Сузе лије Свети Василије

Пише: Перивоје Поповић

Велики је Господ и свезнајући. Иако сам само скромни пјесник његошевског надахнућа и марко-миљановског рода, иако сам само искрени славописац моје родне Црне Горе, иако сам само одмах по рођењу крштен у Српској православној цркви руком и молитвом знаменитог проте Зарије Чејовића, иако се стално сам пред собом и пред лицем Његовим питам јесам ли достојан, Свемогући ме је, још сада већ далеког и болног 1994-тога Љета Господњег, благословио посјетом Цркви Светог Гроба и Голготе, Цркви Светог Рођењеа Исусовог. Хвала му на томе величанственом дару. . Хвала и слава тебје, Господи. То величанство славе и светиње небеској је св(ј)ет(л)ости равно и ненадмашно.

Но, и да није било тога светога пута бола, славе и поноса, ја бих као син Црне Горе и величанствених Брда (читај Његоша и Марка) био благословљен славом и светињом – Светим Василијем Острошким Чудотворцем.

И његовим моштима бесмертним!

И његовим Острогом, кога нема више нигдје на свијету овоземаљском – има сигурно на небу, тамо гдје господ престолује…

И свега и свашта се преживјело у ових више него седамдесет љета. Походио сам Острог и његовог Светог несмртног игумана, безброј пута. И имам његов благослов за књиге што грешан написах. Прилазио сам светим моштима са људима разних вјера, раса и увјерења. Чини ми се, нека ми Господ опрости, ни црква Светога Гроба, ни црква Светога Петра у Риму, ни светиње на Светој Гори не осијавају таквим светим осијањем као мошти Светога Василија Острошкога и Тврдошкога.

А данас на данашњи дан, 10-ти је јуни 2020-те године, сви медији јављају – срушен је црквен-народни дом посвећен Светом Василији, покрај истоимене светиње у Улцињу.

Све сам на овом свијету могао да повјерујем, али да ће се наћи Црногорац ма које вјере, нације и политике да сруши знамење посвећено Светом Василији – е то нијесам ни у најстрашнијем сну могао да повјерујем. е то ни у сатанином роковнику, ни у најтежој безвјерја „агенди“ не постоји.

Чујете ли Црногорци јаук звона православних, хришћанских, чујете ли, Црногорци? У шта, у кога ћете се заклети, како ћете се усудити да се у часу страшнога суда Богу помолите?

Како то да сте, властодршци, изгубили вид и слух и како то да не видите како лије, како горке сузе лије Свети Василије?! Или сте огуглали, или сте сасвим огуглали након рушења Његошеве цркве Светога Петра Цетињскога на Ловћену?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: