Noje Cirher Cajtung: Изборна представа по сценарију Бебе Поповића

Препознатљиви сценарио Бебе Поповића, спин-доктора црногорског премијера: ноћ уочи избора у недељу наоружана група убацила се у Црну Гору. Реч је о 20 Срба наоружаних јуришним пушкама, под командом бившег генерала жандармерије. Њихов задатак: напади на државне инситуције и отмица Мила Ђукановића. Налогодавац: неименована опозициона партија.

Међутим, како су пренели медији лојални влади, група је брзо ухапшена захваљујући будности полиције. Да ли је спин-доктор овога пута мало претерао?

Овако у уводним редовима своје анализе дешавања у изборном дану пише швајцарски угледни лист „Noje Cirher Cajtung“ (Нове циришке новине).

Премијер Србије Александар Вучић, који ни сам није неискусан када је у питању пропаганда, изјавио је у недељу да ће радије сам себи одгристи језик него да коментарише ту вест. Неизвесно је колико ју је бирача узело здраво за готово и да ли је утицала на исход избора. У сваком случају, Ђукановић није освојио упечатљиву победу.

Непријатељ Русија

Вече након избора Ђукановић је изразио задовољство изборним резултатима. Његова партија је освојила највише гласова, али није успела да освоји апсолутну већину. Међутим, вероватно довољно да формира владу заједно с партијама етничких мањина. Ђукановић је захвалио бирачима на томе што су “успешно одбранили” Црну Гору.

„Нашој малој земљи је претила велика сила. Није било лако“, поручио је Ђукановић.

При том, међутим, није мислио на двадесет наоружаних Срба, већ на Путина и Русију. Ђукановић је склон пројектовању сукоба са опозицијом у геостратешки контекст: његови противници, међу којима заиста има проруских и великосрпских снага, наводно су плаћеници Москве и подривају евроатлантску интеграцију Црне Горе, наводи швајцарски лист.

Иако су Руси откупили половину црногорске обале, Ђукановић се, након руске анексије Украјине, одмах придружио земљама које су им увеле санкције. Прозападна стратегија је имала повољан спољнополитички ефекат: упркос великим недостацима када је реч о правној држави и медијским слободама, Подгорица ће ускоро постати чланица НАТО.

Када је реч о приступању ЕУ, Црна Гора заузима водећу позицију међу кандидатима у региону. На Западу Ђукановића цене и због његове регионалне политике. Упркос противљењу унутар земље, брзо је признао независног Косова и негује добре односе са Хрватском. Упркос томе, одбија одржавање референдума о приступању НАТО, које је предмет спора у земљи.

Политика као бизнис

Идеолошка мобилност од самог почетка обележава Ђукановићеву каријеру. Године 1991, са 29 година, постао је најмлађи шеф владе у Европи. Милошевић му је омогућио да политички напредује, али је он после рата у Босни 1996. правовремено изашао из његове сенке, а касније се залагао за раскидање уније са Србијом. Због таквих корака, Запад га је доживео као савезника.

Његова многобројна родбина стекла је баснословно богатство у дугим годинама његове владавине. Италијанске власти су седам година водиле истрагу против Ђукановића због шверца цигарета, који је деведесетих година прошлог века био један од главних извора прихода Црне Горе. Године 2009. поступак је обустављен.

Фамилија Ђукановић од 2006. године контролише и приватизовану Прву банку, која је касније санирана обимним средствима од пореза. Према проценама Међународног конзорцијума истраживачких новинара, његово богатство износи око 15 милиона долара.

Несразмерно много у односу на плату премијера која износи 1.227 евра, примећују циришке новине.

Тесна предност за Ђукановића

Према прелиминарним резултатима, Демократска партија социјалиста (ДПС) премијера Мила Ђукановића освојила је 36 од 81 места у црногорском парламенту. Ђукановић је у понедељак изразио уверење да ће са “традиционалним савезницима”, партијама етничких мањина, успоставити контролу над парламентом. У том случају би наводно имао на располагању 43 места.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: