Швајцарски недељник „Велтвохе“: “Побједа владајуће СНС и предсједника Србије Александра Вучића са 47 одсто гласова није заснована на лажи и превари!

Смјештена између истока и запада, Србија убрзано сустиже заостатак, док је, прије свега, технолошки и друштвени напредак – запањујуц́, оцјењује швајцарски недјељник „Велтвохе“ констатујући да величанствена побједа владајуће Српске напредне странке (СНС) и предсједника Србије Александра Вучића са 47 одсто гласова није заснована на лажи и превари, како приказују опозиција и многи западни медији.

Ријетко ко ван Србије наводи да је задовољство становништва са владајућом политиком велико, додаје лист.

И за то постоје бројни добри разлози. Србија има седам милиона становника на површини која је више него дупло вец́а од Швајцарске. Међутим, тренд развоја становништва је и даље негативан; нарочито емиграција бројних висококвалификованих стручњака наставља да ствара проблеме у земљи. Том негативном тренду се држава супротставља значајно већим новцем за породице, као и дечијих додатака. Председник Вучиц́ је себи поставио стални задатак технолошко и економско сустизање Запада.

С једне стране, Александар Вучиц́ и премијерка Ана Брнабиц́ траже што релаксираније односе са Европском унијом и позиционирају Србију као кандидата за чланство. С друге стране, однос са Русијом је историјски, културно и вјерски толико близак да овај традиционални панславизам ни под којим условима не би требало да буде угрожен. Међутим, Србија је војно неутрална и у своје стратегије уграђује искуства других неутралних држава попут Швајцарске и Аустрије. Земља брани принципе међународног права и досљедно се залаже за интегритет територијалног интегритета Украјине и свих других држава у свету, пише „Велтвохе“.

Ширење транспортне мреже

Српска привреда не може и не жели без испорука руског гаса и нафте и стога не подржава пакете санкција ЕУ. Војни пакт НАТО-а је крајње непопуларан међу српским становништвом откако је наводна одбрамбена алијанса бомбардовала српске градове и објекте 1999. године, кршец́и међународно право и без мандата УН. И наравно, ниједна српска влада не може себи дозволити да признањем Косова остави на цједилу тамошње Србе, који су за само неколико деценија постали мањина или препусти бројне тамошње православне светиње пријетећем уништењу од стране муслимана.

Напредак Србије је запањујуц́и у разним областима. Од када је Српска напредна странка преузела државно кормило 2013. године, изграђено је 445 километара аутопутева, тако да мрежа аутопутева вец́ износи 997 километара. Ове обимне путне конструкције значајно подстичу привредни развој. Посебно су важне везе север-југ А1 и А2, али и везе запад-исток А3, А4 и А5. Прошле недеље почела је изградња две важне путне везе на северу земље. Реч је о 105 километара аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад и још једног значајног брзог пута од 186 километара. Тренутно се гради или модернизује око 460 километара аутопутева, регионалних и локалних путева, па се ради на око 700 километара у корист приватног превоза.

Модернизација и проширење жељезничке мреже од неколико стотина километара је исто тако изванредно као и престижни пројекат паневропског железничког коридора 10, који брзо напредује. Од великог значаја је и железнички коридор 7/Дунав. Што се, такође, значајних издатака за регионални транспорт тиче, Србија је од швајцарске компаније Штадлер Рејл набавила гарнитуре возова у вриједности од око 200 милиона франака. Релативно огромна улагања у саобрац́ајну инфраструктуру обезбјеђују запошљавање становништва.

Изванредан напредак је постигнут и у области социјалне заштите. И пензије и просјечне и минималне зараде су значајно порасле последњих година. Док су пензије прије Вучиц́еве владе биле 202 евра, тренутно су 390 евра. У истом временском периоду просечне мјесечне зараде су порасле са 329 на 820 евра. Насупрот томе, незапосленост је пала са 26 процената у 2012. на тренутних 9 одсто. Док је државни дуг 2001. године био преко 100 одсто бруто домац́ег производа, данас је свега 51,4 одсто. Српски здравствени систем је у знатној мјери проширен и ојачан: изграђено је 147 нових болница и здравствених установа у доба Александра Вучиц́а.

Када је реч о науци, фокус је на науци о животу, дигитализацији и вјештачкој интелигенцији. Два од четири научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку основана су у оквиру развојне сарадње са Швајцарском, која их је финансијски подржала. Слиједе још два парка у Крагујевцу и Крушевцу. „БиоЕцономи хуб Био4Цампус“, који ц́е бити посвец́ен областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, требало би да буде завршен 2027. године. Ту ц́е предавати, студирати и истраживати око 1.200 предавача и 4.000 студената. Влада Србије је вец́ потписала дугорочне уговоре са различитим корпорацијама и компанијама, као што су Рош, Свисрокетс, АстраЗенека, али и са партнерима као што су Јужна Кореја и Кина, који ц́е се уселити у Био4Цампус.

Што се тиче информационих и комуникационих технологија, фокус је на развоју и примјени вјештачке интелигенције и биотехнологије. Дигитализација је веома напредовала у Србији. На пример, српски здравствени систем – за разлику од швајцарског – потпуно је дигитализован. Србија је већ сада важан центар за истраживање вјештачке интелигенције. Земља је била прва у региону југоисточне Европе која је развила и усвојила стратегију вештачке интелигенције до 2025. године. Тако је веч издата прва дозвола степена 3 за аутономну вожњу у присуству возача. За Експо Београд 2027 планирана су аутономна возила без возача како би се обезбједио превоз људи на изложбеном простору, али и други логистички послови, наводи „Велтвохе“.

Већ су створени услови за истраживање вештачке интелигенције и постављени темељи, на примјер у најсавременијем Државном дата центру у Крагујевцу или Центру Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Београду. У Крагујевцу су надлежни министри Србије управо потписали меморандум о разумијевању са шефом ИТ одјељења ЦЕРН-а у Женеви Енриком Маријом Поркаријем о увођењу и примјени рачунарске мреже ЛХЦ (Ларге Хадрон Цоллидер). После САД и Велике Британије, Швајцарска је трец́е по значају извозно тржиште за српске услуге у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ).

Током последњих пет година, директне стране инвестиције у Србији износиле су између 3,8 и 4,4 милијарде евра годишње, и тиме више него у било којој другој балканској држави. Швајцарска је један од пет најзначајнијих страних инвеститора у Србији. Тамо послује скоро 600 швајцарских компанија које запошљавају око 12.000 људи. Компаније као што су Нестле, Бери Калебо, Сика и Регент Лајтинг, су посебно важне. Србија се годинама ослања на успешан швајцарски модел дуалног образовања са стручном обуком и пратец́ом стручном школом, који је посебно подржан од стране професорке ЕТХ и стручњака за образовање Урсуле Ренолд.

Вриједни градитељи мостова

Чланство у ЕУ јесте и остаје стратешки спољнополитички циљ Србије, при чему држава инсистира на истовременом очувању суверенитета и територијалног интегритета. Србија и даље сматра Косово и Метохију делом своједржавне територије. Последњих година, најмање 28 држава је повукло признање Косова као независне земље, а нових признања није било.

У безглавој стратегији, Швајцарска је признала Косово као независну државу 2008. године под вођством тадашње министарке спољних послова Мишелин Калми-Реј и успоставила дипломатске односе. Ово је учињено уз потпуно непоштовање опробане швајцарске традиције признавања која захтјева сопствени национални народ, јасно разграничену националну територију и консолидовану државну власт. Да ова државна власт не постоји на Косову говори и чињеница да припадници швајцарске војске од 1999. године морају тамо да обезбеђују мир и ред у склопу „Сwиссцоy“. Савезна влада и Парламент су такође недавно одлучили да продуже учешц́е швајцарске војске у међународној војној мисији на Косову (Кфор) до краја 2026. године. Штавише: швајцарске власти желе да максимални број од 195 људи повец́ају за још 30 војника.

Србија, у међувремену, промовише сарадњу са САД и ЕУ као својим најважнијим трговинским партнерима и инвеститорима, али и одржава добре економске односе са Кином, Русијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима.

Званично, у Швајцарској живи нешто мање од 60.000 држављана Србије. Број православних Срба – заједно са великим бројем лица која су узела држављанство Швајцарске – процјењује се на око 150.000 људи. Сви су, или су били, цијењени, као веома способна радна снага и представљају мостоградитеље у служби јачања сарадње између Швајцарске и Србије, закључује лист.

(курир.рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: