ИН4С

ИН4С портал

Свака ствар свог власника тражи

Ангажовање Валтазара Богешића, професора из Одесе, поријеком из Цавтата, на осмишљавању и кодификовању права у Црној Гори представља један од мудријих потеза краља Николе

Никшић

Пише: Драган Леверда

Ангажовање Валтазара Богешића, професора из Одесе, поријеком из Цавтата, на осмишљавању и кодификовању права у Црној Гори представља један од мудријих потеза краља Николе.
„Свака ствар свог власника тражи“, његов је мото.
У Црној Гори, пуној врлина, због пљачке није се робијало него се бивало изопштено из породице и племена, протјеривано из државе, „стрв да му се не види“. Тада је морал био исто што и ваздух, невидљив и ненаметљив, а без њега се није могло живјети. У таквој Црној Гори власник није тражио ствар; она је њега налазила. Туђе није могло бити ничије до чије је.

Стварима се тепало, свијетлом оружју надјевало име, јунаци су плакали за изломњеним џефердарима. Штогод да је било, било је нечије власништво и самим тим свето, те у аманете и наслеђа остављано.
Поштујући правду и правила оних који су Црну Гору стварали, Валтазар Богешић је стварима даровао душу.
Вјерујући људи душу сматрају неуништивом, самим тим и оним најврједнијим што се посједовати може. Невјерујући материјализују душу, мјере је на граме.
Први је не мијењају ни за каква блага овога свијета. Други умију да је замјене за неку ововремену привилегију.
Али, душа није њихова ствар. Она свог власника тражи!
Данашњи црногорски законодавац, „тварца једна те је земља вара“, продајући своју, у законске оквире ставља душу народа који је сматра немјерљивом, ванвременском вриједноћу.
Човјеку душу не може нико узети без његовог пристанка.
Манастири и цркве јесу грађевине, ствари материјалне природе. Али када у њих уђе душа људска, оживотворавају се. Тада оне свог власника траже, једног јединог коме наше и душе наших предака припадају – Господу Богу.
Црногорском законодавцу, као и његовом покровитељу, остаје да се у свом бездушју пита: Одакле толико топлоте у људима широм Црне Горе да у хладним данима оволику љубав међу собом дијеле.
Валтазар Богешић би рекао да је црногорско исконско обичајно право испуњено. Манастири, цркве и душе тог силног народа који их штити под окриљем су свога Власника.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy