Сваки четврти грађанин је дискриминисан

Према писању агенције Мина,сваки четврти грађанин Црне Горе не би пријавио дискриминацију, док више од половине њих то не би учинило јер немају повјерења у институције, показало је истраживање које је за потребе Министарства за људска и мањинска права урадила агенција Дамар.

Према истраживању ове агенције у Црној Гори су дискриминисани Роми, особе са индвалидитетом и хомосексуалци, а како је саопштено на конференцији за новинаре, циљ истраживања био је утврдити перцепцију, ставове и искуства грађана о дискриминацији у Црној Гори.

Готово 80 одсто испитаника сматра да је дискриманија, у мањој или врећој мјери присутна у Црној Гори, свега 4,5 одсто њих сматра да је нема, док 17 одсто анкетираних нема став о том питању.

Међу испитаницима који сматрају да је дискриминација присутна у црногорском друштву највише је Срба, 72 одсто, исто сматра и 65 одсто Рома, као и 64,6 одсто Албанаца.

Представник Дамара, Вук Чађеновић, казао је да је највећи степен нетолеранције изражен према Ромима и припадницима ЛГБТ популације.

Жене на четвртом степену дискриминације

Према истраживању, жене су на четвртом, националне мањине на петом, а старије особе на шестом мјесту неравноправног третмана.

Када су у питању ставови о ЛГБТ популацији, три четвртине грађана сматра да још није доло вријеме за одржавање параде поноса, а чак 46,5 одсто њих сматра да то никада не би требало дозволити.

Анкетирани грађани процјењују, у у више од 50 одсто случајева, да Роми, особе са инвалидитетом и старије особе немају исти третман приликом запошљавања, док највећи број анкетираних сматра да приликом запошљавања жена и припадника националних мањина не постоји дискриминација.

Када су у питању доступност здравственој заштити, образовању и равноправности у погледу правне заштите, анкетирани грађани процјењују, у значајним статистичким вриједностима, да не постоји дискриминација према било којој од наведених маргинализованих група.

Око 42 одсто испитаника сматра да је држава дужна да финансира медије националних мањина, 40 одсто њих сматра да националне мањиене треба да имају школовање на матерњем језику, док 43 одсто испитаника не сматра да би припадницима националних мањина требало увијек омогућити да се у државним институцијама обраћају на сопственом језику.

Када је у питању социјална дистанца, она је највише изражена према ЛГБТ особама, затим према обољелима од ХИВ-а, док су на трећем мјесту особе са менталним инвалидитетом.

Најмања дистанца изражена је према ситомашнима, 2,8 одсто, и према женама – четири одсто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: